Getty © Ayhan Altun

Москва је објавила списак земаља чије власти гаје „деструктивне ставове“ који су у супротности са руским вредностима. Држављани набројаних земаља због тога могу затражити азил у Русији ако пожеле.

Председник Владимир Путин је прошлог месеца потписао декрет којим се странцима који деле руске традиционалне вредности и који се не слажу са „неолибералном“ агендом својих влада дозвољава да се пријаве за боравишну дозволу.

Руски премијер Михаил Мишустин објавио је у петак листу земаља и територија чије власти „спроводе политику која намеће деструктивне неолибералне идеолошке ставове који су у супротности са традиционалним руским духовним и моралним вредностима“.

На списку су Аустралија, Аустрија, Албанија, Андора, Бахами, Белгија, Бугарска, Велика Британија, Немачка, Грчка, Данска, Ирска, Исланд, Шпанија, Италија, Канада, Кипар , Летонија, Литванија, Лихтенштајн, Луксембург, Малта, Микронезија, Монако, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка, Пољска, Португал, Јужна Кореја, Румунија, Сан Марино, Северна Македонија, Сингапур, Словенија, САД, Тајван (територија Кине), Украјина, Финска, Француска, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Шведска, Естонија и Јапан.

Приметно је да су од чланица ЕУ, односно НАТО, одсутне Словачка, Мађарска и Турска. Србија се такође не налази на списку.

Већина наведених земаља је претходно се нашла у регистру држава чије су власти „непријатељски“ настројене према Русији, а који је први пут састављен у пролеће 2021. и ажуриран 2022. Државе на тој листи подлежу руским дипломатским и економским контрамерама на основу њиховог непријатељског понашања.

Русија може да „понуди свету уточиште за нормалност“, бранећи традиционалне вредности од „катастрофе воукизма“ која је завладала колективним Западом, рекла је главна уредница РТ Маргарита Симоњан у четвртак на Четвртом Евроазијском форуму жена у Санкт Петербургу.

Према Путиновом указу из августа, држављани земаља с „деструктивно неолибералним“ властима имају право да траже привремени боравак у Русији без потребе да задовоље уобичајене имиграционе услове, као што су националне квоте, познавање руског језика и познавање руске историје и закона.

Чини се да је план настао на фебруарском симпозијуму у Москви, када је италијанска студенткиња Ирена Чекини представила идеју о „импатријацији“ руском председнику. Чекини је позвала Путина да поједностави процес имиграције и натурализације за странце који деле „културне, традиционалне и породичне вредности“ Русије, представљајући то као начин да помогне земљи да превазиђе демографски пад.