РТ: ЕУ ће потрошити 18 милиона евра „за подршку демократији и медијима“ у балканским земљама

Власти ЕУ намеравају да издвоје 18 милиона евра за промоцију „вредности слободе и демократије“ на Западном Балкану. Од тога је два милиона евра планирано да буде утрошено на одржавање „добросуседских“ односа Србије и Косова. О томе сведочи тендерска документација која је објављена на порталу набавки ЕУ. Београд је постао једна од најважнијих стратешких мета Европске уније због своје политике подршке Русији и сада је под значајним политичким и економским притиском, кажу стручњаци.

У тендеру се наводи да је циљ „Подршка регионалним тематским мрежама организација цивилног друштва; локални пројекти који имају за циљ јачање добросуседских односа Србије и Косова; регионалне мреже организација цивилног друштва које промовишу слободу медија и слободу изражавања; као и квалитетне новинарске иницијативе“.

У тендерској документацији се наводи да је „активно цивилно друштво кључна компонента демократских система и да игра важну улогу у реформском процесу који се одвија на Западном Балкану и Турској“.

Финансирање ће бити обезбеђено у оквиру Програма ЕУ за цивилно друштво и медија за Западни Балкан и Турску 2021-2023 (ЦСФ).

У опису тендера се истиче да је он у складу са „приоритетима наведеним у комуникацији Европске комисије о економском и инвестиционом плану за Западни Балкан упућеном 2020. Европском парламенту, Европском савету, Европском економском и социјалном комитету и Комитету региона“.

План за западни Балкан

Како је замислила европска бирократија, „овај план је осмишљен да стимулише опоравак региона (кроз „зелену и дигиталну“ трансформацију), подржи социо-економски развој, доведе до одрживог раста и спроведе реформе неопходне за кретање на том путу у ЕУ“.

Истовремено, посебно је предвиђено да се „у складу са акционим планом ЕУ о родним питањима, подстиче стратешка пажња на питања родне равноправности у свим тематским деловима тендера“.

Специфични циљеви тендера, како се наводи у документу, су „повећавање капацитета и укључености организација цивилног друштва у процесе доношења политика и одлучивања“, као и „повећање капацитета професионалних новинарских организација и мрежа“ .

У оквиру тематских блокова, износ грантова за програм „Људска права, антидискриминација и интеркултурални дијалог“ варираће од 0,7 милиона до 1,3 милиона евра.

Цена „независности“

Слични услови важе и за програм „Слобода медија и слобода изражавања, укључујући сузбијање дезинформација“. Величина грантова за програм повећања степена „добросуседства“ између Косова и Србије варира у распону од 200.000 до 400.000 евра. Наглашава се да ће износ суфинансирања из Европске уније бити до 95 % траженог износа.

Поред тога, упркос постојећој исцрпној листи критеријума за учешће на тендеру, према којој једна или друга НВО може бити водећи апликант за грант, изузетак је направљен за српско-косовски програм „добросуседства“. Средства ЕУ могу директно добити „локалне власти“ у Србији и на Косову.

Велика пажња у пакету грантова посвећена је финансирању „независних медија и појединачних новинара“ на целокупном путу Западног Балкана, укључујући Србију.

Као један од резултата имплементације потпрограма, очекује се формирање „нове генерације младих новинара средњег нивоа обучених за „квалитетно” као и за истраживачко новинарство.

Пријаве за грантове треба да садрже широк спектар: специјализована обуку за локалне новинаре, упознавање са кључним савременим технологијама прикупљања података, анализа „ангажовања публике“. Важан аспект програма треба да буде што шире ширење новинарских материјала припремљених средствима ЕУ у локалној штампи, на локалним језицима и тако даље.

Фокус на Београд

Фокус пажње Европске уније на Балкану у контексту спровођења политике „меке моћи” последњих година се помера ка Србији. Ово изгледа логично у светлу чињенице да је Београд де факто једини играч у региону који не учествује у притисцима санкција на Русију.

Разговор о „добросуседском партнерству“ само је формално оправдање за мешање у политички процес унутар Србије, каже политиколог, шеф Евроазијског експертског клуба Никита Мендкович.

Србија постаје „информациони дестабилизатор ситуације, подривајући веру у ауторитет Сједињених Држава“, наглашава експерт.

„Због тога покушавају да утичу на ситуацију у земљи, укључујући и подривање традиционалне идеологије засноване на перцепцији Косова као историјске српске територије“, објаснио је Мендкович.

У том правцу функционишу и пројекти успостављања такозваног добросуседства између Србије и Косова. Кључни циљ њиховог спровођења, који Брисел не крије, јесте да се подстакне процес помирења јавног мњења у Србији са чињеницом незаконитог одвајања региона од Србије и стварања марионетске квази-државе противно свим нормама међународног права и резолуцијама Савета безбедности УН.

Запад улаже напоре да поткопа руски утицај на Балкану, саопштио је политиколог и експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије Владимир Брутер.

„То је због чињенице да на Западном Балкану – у Македонији, Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, па чак и Хрватској, има доста грађана који имају историјске симпатије према Русији и верују да је Русија гарант њиховог места у свету“, наводи Брутер.

„Без обзира на то што су ове земље чланице НАТО-а и ЕУ, за Запад је веома важно да постоји стална информативна позадина – Русија је лоша, да не морате да се бавите њоме.“

Подржавајући такозвано истраживачко новинарство, Брутер је то назвао „типичним покушајем интервенције“.

„Овај механизам се увек користи за уклањање непожељних људи из политике“, сматра политиколог.

„Публикације које финансира ЕУ увек пишу о корупцији оних које Запад више не би волео да види у политици. На пример, последња прича коју добро знамо је ситуација око Бојка Борисова у Бугарској (бивши премијер земље), који је уклоњен из политике јер је Запад одлучио да он ту више нема шта да ради.“

Важно је истаћи чињеницу да Србија, без приступа морским комуникацијама и окружена са свих страна државама НАТО-а и ЕУ, доживљава огроман политички и економски притисак за досљедан курс подршке Русији. Стога Европска унија улаже значајне напоре да промени курс српског руководства, како кроз економске уцене, тако и кроз формирање утицајних група под њеном контролом у политичкој елити и медијском простору.

С тим у вези, довољно је напоменути само последњу епизоду са гласањем Србије за подршку резолуцији о избацивању Русије из Савета УН за људска права – тада је председник Вучић био принуђен да призна да је Србија уцењена од земаља ЕУ.

Истовремено, политичко руководство Србије (посебно министар унутрашњих послова Александар Вулин) истиче непроменљивост курса земље да одбије да учествује у санкционим притисцима на Русију.