РТ Балкан истражује: Шта се крије иза посете црногорског председника васељенском патријарху

Посета председника Црне Горе Јакова Милатовића васељенском патријарху Вартоломеју изазвала је бурне реакције у руској јавности. Тврди се да долазак Милатовића има прикривени циљ да се изврши притисак на Српску православну цркву да би се постигли уступци по питању признавања украјинских расколника.

За ово су фанариоти планирали да искористе Македонску цркву која се отцепила од српске патријаршије, али будући да јој је Београд добровољно доделио аутокефалност, Цариградска патријаршија је прешла на Црну Гору која има такође своје расколнике.

Коментаришући ову посету и ковање завере против СПЦ, протојереј-ставрофор Велибор Џомић за телевизију РТ Балкан истиче да се овакве посете обично унапред обзнањују и припремају, а да је у овом случају, објављена само вест да се председник Црне Горе срео у Истанбулу са патријархом Вартоломејом.

Због тога, како наводи, људи имају велику бојазан од оваквих сусрета када је комуникација једнострана и када није у синергији са „мајком црквом“ из које долази посетилац.

„Немам информација да ли је Милатовић пре посете имао контаката са митрополитом Јоаникијем. Људи су забринути јер не треба заборавити да је у Црној Гори током претходних тридесетак година откако је на тргу на Цетињу на улици извикана тзв. црногорска православна црква од припадника који нису били крштени, припадника политичких партија које су углавном биле анти-црквено и анти-православно, анти-српске оријентације, Цариградска патријаршија имала веома јасан став према тој појави, као што је имала својевремено, у Украјини“, објашњава Џомић.

Ипак, примећује се последњих година, а посебно од посете бившег председника Мила Ђукановића Цариградској патријаршији, да су најгори црквени сепаратисти, заговорници лажног свештенства, порицања црквене историје у Црној Гори окренути према Фанару и Цариграду.

Према мишљењу Џомића, иза тога се крије нада да се украјински неканонски сценарио, који је изазвао тектонске поремећаје, може догодити и у Црној Гори.

„Та посета није била у функцији Милатовићевог сведочења свеправославном јединству него је добила димензију која није баш за похвалу Црној Гори и њеном председнику“, објашњава наш саговорник.

Он подсећа да се од 1219. године, од када је Свети Сава добио Томос о аутокефалности, Цариградска патријаршија на овим просторима питала и одлучивала само када је у време периода Османске владавине укидана Пећка патријаршија.

„Цариградска патријаршија о унутрашњим питањима других цркава не може да расправља. Она је прва по части, али није прва по власти, цариградски патријарх није први без једнаких, он постоји у свом рангу и достојанству само уз саборност и у јединству са осталим православним црквама“, закључује Џомић.