Резолуција о Сребреници: Замка у другом амандману

Појавио се коначан текст резолуције о Сребреници са два придодата амандмана који немају никакву тежину, будући да је сам предлог резолуције супротан Повељи Уједињених нација. Ово Србији пружа могућност да пред Међународним судом правде тужи сваку појединачну земљу која буде гласала за резолуцију.

Ово је мишљење правног стручњака Милана Благојевића, који не придаје никакву правну тежину амандманима дописаним на предлог резолуције о Сребреници. Он наглашава да је сама резолуција противправна, али и упозорава на скривено значење амандмана.
По оцени Благојевића, први амандман који наводи да се кривична одговорност не може односити на било коју етничку, верску или неку другу заједницу у целини мање је важан од другог где се каже: „Понављамо чврсту посвећеност да одржавамо и јачамо јединство у различитостима у Босни и Херцеговини“.

Замка у другом амандману
Реч „јединство“, односно фраза „јединство у различитости“, тврди Благојевић, заправо даје основа да се касније позивањем и на ову резолуцију настави процес неуставне унитаризације Босне и Херцеговине, односно нестанка Републике Српске. Та реч, каже он, у себи крије замку којом би се поништила сва стечена права Срба у Босни и Херцеговини.

Кључна реч је – јединство. Јединство подразумева једно, а не више државно-политичких организација. Том резолуцијом се на посредан начин говори да у Босни и Херцеговини може бити само једно и унитарно у смислу државне организације. То другим речима значи позив да се укине Република Српска и да се она деконституционализује, што би била неуставна активност која иначе у континуитету траје од потписивања Дејтонског споразума, рекао је Благојевић за Спутњик.

Он понавља да је потпуно небитно да ли резолуција садржи првобитни текст, или допуњен некаквим амандманима, јер шта год да пише у тој резолуцији она представља кршење Повеље Уједињених нација.
Неважећа резолуција
Благојевић прецизира да је комплетна резолуција, односно предлог резолуције, супротна Повељи Уједињених нација и члановима 10, 11 и 12 којима се прописује забрана Генералној скупштини УН да доноси било какве резолуције, препоруке или одлуке о питањима којима се бави Савет безбедности.

То је јасна забрана прописана члановима 10, 11 и 12 Повеље УН и у сваком од тих чланова пише да Генерална скупштина неће доносити никакве препоруке, резолуције и одлуке све док Савет безбедности обавља своје задатке поводом таквих питања, у складу са поглављима 5 и 7 Повеље УН, односно задатке у вези са очувањем светског мира. Савет безбедности УН у континуитету од 1992. године па до дана данашњег обавља, на основу поглавља 7 Повеље УН задатке у циљу очувања мира у Босни и Херцеговини и за сво то време, дакле тридесет година, Савет безбедности је донео више од 40 резолуција о стању у Босни и Херцеговини. Њима се, између осталог, одлучивало о ангажовању међународних оружаних снага у БиХ ради очувања мира и стабилности у њој.

Србија да поднесе тужбу
Благојевић сматра да Генерална скупштина Уједињених нација не би требало ни да расправља, а камоли да одлучује о предлогу резолуције о Сребреници, а уколико то учини не само да ће прекршити Повељу Уједињених нација, већ ће и свака од држава која буде гласала за ту резолуцију флагрантно повредити тај основни акт УН.
С обзиром на ове чињенице које су лако проверљиве простим читањем Повеље УН, види се да ово даје право Србији као држави чланици УН да, уколико резолуција буде усвојена, дваку од тих држава које су за резолуцију гласале тужи пред Међународним судом правде, због повреде Повеље УН, децидан је наш саговорник.

Благојевић додаје да је већ друга тема хоће ли Србија то и учинити, али да свакако има и ту могућност.