Резолуција нема ни моралну тежину – Запад је прогурао кроз иглене уши

Иако је у Генералној скупштини УН резолуција о геноциду у Сребреници добила подршку 84 од 193 државе чланице, то се не може сматрати победом Запада јер је више оних држава које су биле уздржане и против, него оних за резолуцију. Резолуција је прошла само јер се није гласало консензусом, као до сада.
Ово је став бившег амбасадора СРЈ при Уједињеним нацијама и некадашњег министра спољних послова Владислава Јовановића после усвајања поменутог нацрта резолуције.
Резолуција кроз иглене уши

„Ово је нека врста Пирове победе Запада, али није допринос смирењу ситуације и консолидовању мира и безбедности. Ситуација у БиХ неће добити овом резолуцијом инјекцију ободрења“, каже он.
Против резолуције је било 19 држава, уздржано 68, док 22 земље уопште нису гласале, а председник Србије Александар Вучић уочи гласања указао је да ће усвајање резолуције отворити Пандорину кутију и да ће се свет суочити са низом оптужби за геноцид и да она неће донети помирење у региону.

Јовановић је сагласан са овом изјавом Вучића и истиче да наводни општи циљ западног дела међународне заједнице да се осигура мир и стабилност у региону није постигнут кроз ову резолуцију – напротив.
„Видећемо, како ће даље бити, али ово се дало и очекивати. Мада је добро да нису добили двотрећинску већину, или надмоћну већину. Тако да оваква каква је резолуција не може да зрачи моралним кредибилитетом, нити да буде инспиративна за друге земље да поступају по њеним закључцима,“ каже Јовановић.
Нема правну тежину, али ни моралну

Наш саговорник подсећа да ниједна резолуција која је донета у ГС УН нема правно обавезујући значај, већ само морално – политичке резолуције.
„Само резолуције које су донете од стране Савета безбедности су обавезујуће, нарочито оне под главом седам, као што је Резолуција 12 44. Мада, показало се да она није обавезујућа за Запад. Они су прошли преко ње и воде политику по свом ћефу и дан данас то раде,“ истиче Јовановић.
Када је реч о појединим државама које су гласале за ову резолуцију наш саговорник каже да је било разочарања.
„Египат ме мало разочарао, нисам очекивао да ће гласати „за“, јер је чланица БРИКС, тако да сам очекивао да буде уздржан, уз све ограде које као муслиманска држава може да уради. Међутим, у традицији и Египта, као и Турске да буду амбивалентни у погледу испуњавања својих обећања. Тако да се никада човек не може поуздати у њихову реч,“ напомиње саговорник Спутњика.
С друге стране, Алжир је био бољи али то смо и очекивали. Неке латиноамеричке земље, напомиње он, биле су добре, укључујући Бразил, а рецимо Холандија која је директно умешана у случај Сребренице је била за резолуцију.

Непријатно изненађење Египат
„Она мора да се пере од тога, а друго, она као војник НАТО пакта је обавезна да стане њихову под заставу, укључујући и нашу браћу из Црне Горе.“
Он такође напомиње да се о резолуцији гласало под ставком „култура мира“ за шта није била потребна двотрећинска већина, већ проста већина.
Јовановић је објаснио да је до сада било правило да се у ГС УН гласа консензусом али су подносиоци резолуције очигледно схватили да неће имати консензус по овом питању што је појединачно гласање и показало. Јовановић је истакао да се у оба случаја када се гласало о геноциду – у Руанди, и други пут када је усвојен међународни дан сећања на све жртве геноцида, гласање у ГС УН било консензусом.