РЕЧИ МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА НА САХРАНИ МИТРОПОЛИТА: Срећан пут, кажемо ми, а небеса узвраћају: Добро дошао, Амфилохије!

МАТИЈА Бећковић присуствује сахрани митрополита Амфилохија
Писац Матија Бећковић један је од говорника на сахрани митрополита Амфилохија:

– Тужни саборе! Ожалошћени народе! Млада слободна Црна Горо! Надао сам се да ће митрополит сахранити мене. Била је то велика част за свакога кога је сахрањивао протеклих 30 година и томе се свако од нас надао. Али небо је одлучило да ја њега сахраним, а знам да не умем онако како је он могао и умео.

– Како је написао Иво Андрић песнику и његовом делу време не може ништа.

– Данас почиње други, нови, вечни живот Амфилохија Радовића. Кажу да Бог свакога држи на земљи док не заврши оно што је започео. То се десило и са митрополитом, господ га је позвао у прави час, да је раније не би ваљало. Учинио је све због чега се родио и због чега га је створио. Препорођена Црна Гора почиње од „А“, зато је на одру спокојан, зато ми плачемо, а он не.

– Када смо се вратили из Француске, питала ме мајка шта је најлепше што сам видео у Паризу, рекао сам „Амфилохије Радовић“. Амфилохије је споља носио избледелу матију, а изнутра је био раскошно одевен!

– Амфилохије је потпалио ватру и убацио варницу у груди Црне Горе.

– Организовао је литије и настао је поклич који се никада нигде није чуо „Не дамо светиње!“.

– Наследник трагичног јунака косовске мисли, био је косовски јунак, који се испео на косовски вис, голим рукама сахрањивао косовске мученике, до задњег даха преклињао да не заборавимо косовски завет и једном заувек дату реч. Косово је небеско решење српскога питања и зато се ни по коју цену не сме попустити, и пасти најниже тамо где смо се попели највише!