Раскол бржи од Мила и Момира: Милатовић и Спајић у сукобу због парламентарних избора

Главни одбор Покрета Европа сад донео је одлуку на седници заказаној без Милатовића да на парламентарне изборе странка изађе самостално и да носилац листе буде Милојко Спајић

Новоизабрани председник Црне Горе и потпредседник Покрета Европа сад Јаков Милатовић изјавио је да је пребрзо испуштена победа на председничким изборима 2. априла, за коју је још у изборној ноћи рекао да је била заједничка, говорећи о свим партијама, које су га подржале у другом кругу.

Он је тако прокоментарисао одлуку Покрета Европа сад који је синоћ на састанку, на којем Милатовић није присуствовао, да на предстојеће ванредне парламентарне изборе изађу самостално и да носилац листе буде председник странке Милојко Спајић.

Седница Главног одбора је одржана упркос томе што је Милатовић, као други човек странке, најавио да неће бити у Подгорици због других обавеза, иако је и део чланства тражио одлагање састанка.

Милатовић је претходних дана говорио о томе како би странке политичког центра требало да на изборима наступе заједнички, мислећи на Демократску Црну Гору и Грађански покрет УРА.

„Мислим да није кључно питање наступа на изборима, ја бих више навео начин на који је дошло до заказивања јучерашње седнице Главног одбора. То није урађено ни на етички, ни на начин заједништва. Мислим да вам тај одговор довољно говори о мом ставу“, казао је Милатовић.

Како је додао, као председник Црне Горе увек ће слати и поруке етике и јединства и заједништва и рекао да се у Црној Гори мора престати о размишљању у уским партијским интересима.

„Просперитет Црне Горе долази снажним моралним начелима и заједништвом и то су поруке на којима сам ја добио подршку 60 одсто грађана и од којих ја одустати нећу. У наредном пeриоду политички процес ће сигурно бити динамичан и мислим да смо пребрзо испустили победу од 2. априла“, поручио је Милатовић.

Црногорски медији су јуче током читавог дана писали о томе да је у Покрету Европа сад дошло до раскола између два главна лидера Милатовића и Спајића, а овим изјавама новог председника Црне Горе нагађања су поткрепљена.

Седница Главног одбора одржана је пре десетак дана, али тада није био утврђен став у вези са изласком на изборе. Како су пренеле подгоричке „Вијести“, Спајић је од колега тражио бланко подршку за управљање странком.

Подсетимо, ово није први пут да су Милатовић и Спајић дошли у сукоб. Током кампање за председничке изборе, када је откривено да Спајић поседује српско држављанство, што је он упорно негирао, Милатовић га је јавно прекорио.

„Мислим да је цела ситуација испала гора него што можда и јесте. Нажалост, ни господин Спајић ни ми, као партија нисмо показали потребну дозу одговорности да адекватно управљамо ситуацијом. Релативизовати све ово је погрешно понашање, које није у складу са вредностима које промовишемо. Једино исправно је извињење грађанима од којих неки, с правом, сматрају да су обманути“, написао је Милатовић на Твитеру.

То је био разлог да Милатовић уђе у председничку трку уместо Спајића. Подсетимо, Милатовић је у другом кругу председничких избора освојио 60 одсто гласова, чиме је после више од 30 година власти лидер Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић смењен.

Да постоје неслагања постало је јасно већ седам дана након другог круга избора, када је Спајић од Милатовића тражио да након што је изабран за председника државе замрзне функцију у странци.

„Ако бих победио у другом кругу, уз подршку других партија, као што је то урадио Милатовић, можда бих размишљао да замрзнем функцију у странци док обављам председничку функцију, како бих био председник свих грађана“, казао је Спајић.

Подсетимо, и Милатовић и Спајић били су ван црногорске политике све до победе коалиције За будућност Црне Горе окупљене око Демократског фронта на парламентарним изборима 30. августа 2020. године. Њих је као експерте за економију и ванстраначке личности у своју владу позвао премијер Здравко Кривокапић.

Након пада Кривокапићеве владе Милатовић и Спајић су основали политички Покрет Европа сад који су назвали по истоименом економском програму чији су аутори.