Радуловић: Санкције Русији ОСТАЈУ – ако желимо у ЕУ, морамо поштовати њена правила

Србија је добила ноту да Божовић није више пожељан у Црној Гори и њему је укинут агреман. Дакле, Србија би опет морала затражи агреман од предсједника Ђукановића и ако би му он дао агреман, а чисто сумњам да би то био случај, онда у тим неким “ако, ако“ случајевима би било могуће поништити одлуку

Црна Гора ће, чим дозволе финансијске могућности, отворити амбасаде у Хагу и Копенхагену, посебно имајући у виду да се у претходном периоду показало да је Холандија једна од најзахтјевнијих чланица ЕУ када говоримо о политици проширења, најавио је министар вањских послова Ђорђе Радуловић.

С друге стране, најавио је затварање неких дипломатских представништава, искључиво због мјера штедње.

Он је у интервјуу “Вијестима“ рекао да Влада није на сједници у четвртак одлучивала које ће амбасадоре, политички постављене, опозвати, али да ће то урадити врло брзо.

Није прецизирао ко ће бити опозван.

“Не желим сада о именима иако одређени људи својим изјавама потежу то питање. Сви који буду опозвани биће благовремено обавијештени у складу са законом и праксом. Знам да дио јавности очекује да буду враћени одређени амбасадори, али ми нисмо популисти и ово није никакав реваншизам, него желимо да направимо систем који ће радити и када прође ова влада, без обзира колико буде трајала. Уосталом, ја нисам члан нити једне политичке партије, па би из тог угла било какав политички реваншизам био беспредметан”.

Он је истакао да планирају чим то дозволе финансијски услови, отворе амбасаде у Хагу и Копенхагену.

„Холандија је једна од најзахтјевнијих чланица ЕУ по питању проширења, стога сматрам да би добар дипломата који ће нас представљати у тој држави, допринио промјени перцепције по овом питању. Исто важи и за Данску која би била нека врста чворишта за цијелу Скандинавију, гдје има пуно наших људи, што је прилика за привлачење инвестиција и иницирање пројеката који су нам неопходни. С друге стране, искључиво због мјера штедње, а не из политичких разлога, вјероватно ћемо одређене амбасаде затворити како бисмо пребацили наш дипломатски фокус тамо гдје постоји већа потреба“, истиче Радуловић.

Најавили сте повлачење амбасадора који су политички кадар, да ли је било већ таквих одлука на сједници Владе у четвртак?

Не, јер је било пречих ствари и захваљујући напорима министра финансија и осталих у Влади који се баве економијом избјегнут је банкрот државе. Дакле, први корак је био да се за неко вријеме обезбиједе плате, пензије, социјална давања и то је био приоритет. Свакако да ће на некој од наредних сједница Владе, врло брзо, доћи до кадровских промјена у дипломатској мрежи. Државу треба да представљају каријерне дипломате, људи који су прошли обуке, говоре језике, познају дипломатску етикецију. У овом моменту, сходно нашим прорачунима, од 38 дипломатско-конзуларних представништава, око 20 амбасадора су мање или више политичка именовања. Тај однос не одговара првенствено Закону о вањским пословима, којим је предвиђено да можемо имати до 30 одсто некаријерних дипломата, а неке земље су тај однос снизиле на 15 одсто.

Радуловић истиче да није поента да све некаријерне дипломате врате, него да виде постепено како да умјесто њих поставимо каријеристе.

„Не можемо поставити за амбасадора неког из Министарства ко има звање приправника или аташеа, јер је каријерни дипломата. Али, свакако ћемо радити на едукацији и професионализацији дипломатског кадра и у неко догледно вријеме створиће се услови да ова кућа може да пошаље људе који су експерти за спољну политику. Некаријерних дипломата има и увијек ће их бити и закон дозвољава да их буде до 30 одсто. И ја бих сад потписао да тај проценат буде смањен. Да ли ће нова Влада имати некаријерне амбасадоре? Да, то постоји свуда у свијету, само ћемо се трудити да кроз професионализацију дипломатске службе већински буду каријерни амбасадори“, каже он.

Остала су отворена нека питања граница са сусједима, посебно са Србијом и Косовом. Имате ли план да се то ријеши и имате ли план за Превлаку?

Сходно кредибилној Стратегији проширења ЕУ за Западни Балкан из 2018. препоручено и уважено је да државе региона ријеше питање граница, а Црна Гора је и раније кренула у рјешавање тог питања. Конкретно, са БиХ смо потписали споразум о државној граници 2015. године, са Косовом такође у августу 2015, а Споразум је ступио на снагу 2018. Ова два споразума су међу првим споразумима овог типа на простору бивше Југославије. Када је Превлака у питању, на снази је Протокол из децембра 2002. године, потписан између Савезне владе СР Југославије и Владе Хрватске. Црна Гора и Хрватска имају другачије ставове по овом питању, али су се у духу добре вјере договориле да, ако не дође до билатералног споразума, иде пред Међународни суд у Хагу или међународну арбитражу, што је један од цивилизованих механизама рјешавања спорова и то није страно ни међу земљама ЕУ. Што се тиче разграничења са Албанијом, граница је дефинисана протоколом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) и Краљевине Албаније 1926. године, али се сматра да су, распадом Краљевине СХС, настале бројне државе, па је тај Споразум потребно потврдити и билатералним споразумом о државној граници између Црне Горе и Албаније. За разграничење са Србијом упутили смо иницијативу 2013. године, како бисмо закључили уговор, али до сада нисмо водили билатералне преговоре у вези са тим.

Дио парламентарне већине се залаже за укидање санкција Русији. Како на то гледате, с обзиром на то да су их претходне владе уводиле у спољну политику са политиком ЕУ?

Ми формално-правно и технички можемо одмах да укинемо санкције Русији. Али, ако желимо у ЕУ, морамо поштовати њена правила. Потписали смо Споразум о стабилизацији и придруживању који предвиђа да усклађујемо наш правни систем са ЕУ. Поглавље 31 се односи на вањску политику и подразумијева да треба да се усаглашавамо са свим спољнополитичким одлукама које ЕУ донесе. Вјерујем да ће од саме брзине затварања тог поглавља и од нашег односа према ЕУ зависити и брзина преговора. Санкције Русији више повређују сентимент одређеног броја људи којима је Русија блиска, него саму Русију. У потпуности имам разумијевање за те људе, али они морају да знају да увођењем санкција не објављујемо рат Русији. Нијесмо непријатељи Русије и обавијестио сам руског амбасадора у разговору да санкције остају на снази, али да ћемо да тражимо сарадњу у свим областима које не нарушавају наше европске стратешке приоритете. Зашто неке земље имају другачији приступ, то је дио њихове калкулације у односу на геополитичке процесе. Као мала земља ми немамо могућност да имамо непријатеља било гдје, а камоли моћну и велику Русију. Са друге стране, наше је суверено право да имамо свој спољнополитички приоритет, а то је ЕУ. Једнога дана када на глобалној сцени дође до смиривања тензија између крупних геополитичких играча, сигуран сам да ће се односи између Црна Горе и Русије вратити на ниво који заслужује тровјековна традиција и пријатељство.

Како гледате на процес приступања ЕУ – шта су Ваша очекивања, гдје видите кључне проблеме? На основу чега вјерујете да можемо приступити ЕУ до 2025. или 2026. године?

Током претходних осам година смо отворили сва поглавља. Европска комисија нам кроз своје извјештаје даје пријатељску сугестију и указује гдје гријешимо. ЕУ нам заправо на тај начин показује мапу пута – шта да урадимо да би Црна Гора што прије постала чланица. У неколико извјештаја је констатовано да постоје проблеми у области владавине права и борбе против корупције, тако да је нова Влада више него спремна да напредује у тој области и направи прогрес у поглављима 23 и 24, како бисмо кренули полако да затварамо остала поглавља. Црна Гора је прихватила нову методологију, иако је осам година преговарала по старој, како би показала да је чланство у ЕУ наш ултимативни спољнополитички циљ. Знам да су постојале одређене критике да није поштено мијењати правила игре у току преговарачког процеса и слично, али хајде да пружимо шансу новој методологији и видимо како то функционише у пракси. Сигуран сам да ЕУ има добре намјере и више пута су њени званичници нагласили да посматрају Западни Балкан као њен саставни дио, о чему говори и чињеница да су опредијелили девет милијарди еура за инфраструктурне пројекте у региону.

Рекли сте да Влада не може да поништи одлуку о протјеривању амбасадора Србије. Како ћете се односити према евентуалном налогу Владе да се одлука ипак поништи?

Претходна влада је отказала гостопримство Владимиру Божовићу четири дана прије ступања на дужност нове Владе. Не знам ни за један примјер у дипломатској пракси да неко некога прогласи персоном нон-грата, а да сјутрадан ту одлуку поништи. Стога, одлука Владе Србије да поништи своју одлуку о проглашењу нашег амбасадора персоном нон-грата заиста представља интересантан примјер у међународној дипломатској пракси. Наравно, поздрављамо одлуку Србије, јер протјеривање амбасадора није мјера добросусједских односа. Не можете пропагирати на једној страни добросусједску сарадњу, а на другој страни да протјерујете амбасадора. Србија је добила ноту да Божовић није више пожељан у Црној Гори и њему је укинут агреман. Дакле, Србија би опет морала затражи агреман од предсједника Ђукановића и ако би му он дао агреман, а чисто сумњам да би то био случај, онда у тим неким “ако, ако“ случајевима би било могуће поништити одлуку. Вјерујем да ће у духу добросусједских односа и рестартовања односа, Србија послати новог амбасадора, и сигуран сам да ће он поштовати гостопримство земље у којој је, као и правила дипломатске етикеције, те да ће се суздржавати од било каквих изјава које би могле бити проблематичне за црногорско јавно мњење.

Чланство у ЕУ је главни приоритет

Какви су Ваши планови и приоритети у првим мјесецима рада? Имате ли краткорочне и дугорочне циљеве?

Чланство у ЕУ је главни приоритет нове Владе зато што црногорско друштво дијели европске вриједности и скоро 70 одсто грађана нема никакву сумњу у ком правцу ова земља треба да иде. Поред тога, радићемо на успостављању и побољшању регионалне сарадње и добросусједских односа. Ова Влада има план да уведе доктрину “нултог проблема“ са било којим сусједом, зато што смо превише мали и у региону да бисмо могли да имамо било какве тензије и несугласице. Што се тиче НАТО-а, Црна Гора је чланица већ три године и ту неће бити никаквих промјена. Фокус ће бити и на професионализацији дипломатске службе, покушаћемо да будемо видљивији на међународним и глобалним формумима. Један од приоритет ће бити и економска дипломатија како би помогли држави да превазиђе незавидну економску ситуацију и негативне ефекте ковид пандемије. Економска дипломатија треба да буде један добар спој министарстава вањских послова, капиталних инвестиција, економије, правде и Привредне коморе, јер дипломата, који покушава да привуче кредибилног инвеститора је само задњи у ланцу.

Неки генерални директорати биће укинути због рационализације

Како је изгледала примопредаја дужности са Вашим бившим шефом? Да ли планирате неке промјене у Министарству?

Са господином (Срђаном) Дармановићем сам обавио пријатан разговор. Причали смо о актуелним темама у Министарству, упознао ме са текућим стварима које се тичу кадровске политике, тако да је примопредаја била врло коректна. Што се тиче кадровске политике у Министарству, не бих могао да говорим о отпуштању људи, јер све зависи од Министарства финансија. Сачекајмо да видимо како ће тећи процес реструктурирања државне управе и колико ћемо новца имати за службенике. Одлука Владе је да направимо нови акт о систематизацији свих министарстава и то ће бити завршно у предвиђеном року. У циљу рационализације неки генерални директорати ће бити укинути и спојени са неким другим директоратима, тако да ћемо на тај начин имати штедњу, што ће бити добар аргумент да не треба да смањујемо број запослених када дође до буџетске прерасподјеле.

Извор: Вијести