Први попис после Мила: Доказ да у Црној Гори ипак преовладава српски идентитет

После пуне три и по деценије, Црна Гора дочекала је резултате пописа, податке колико је у држави крајем прошле године било Црногораца, колико Срба, колико православаца, колико их говори црногорским, колико српским језиком, без Мила Ђукановића и ДПС-а на власти.

Данас, свако за себе у Црној Гори, упоређујући податке, може да одговори на питање колико су претходни пописи, и онај 2003. и посебно онај 2011, одражавали стварно стање, а колико су били резултат етничког, политичког, културног инжињеринга.

Подгорички портал „Борба“, јутрос је најављујући резултате пописа позвао грађане Црне Горе да их не „дочекају у рововима“, већ да сви „почну мало више уважавати различитости по узору на много сређенија друштва“.

А, упоредни резултати кажу да је Срба у Црној Гори крајем прошле године било за четири посто више него на попису 2011. године, а Црногораца за четири посто мање.

Познаник са севера Црне Горе, учесник литија, пешачења за одбрану светиња пре пет година, ове промене објашњава не чињеницом да се толико Срба доселило у Црну Гору или да их је толико више рођено, него „дашком слободе који је стигао после августовских промена 2020. године“.

„За три деценије ово је први пут да смо слободно могли рећи ко смо и шта смо, које смо вере, којим језиком говоримо, да смо могли да се изјаснимо без претњи по посао, егзистенцију, породицу, по главу“, каже он.

Објављени подаци говоре и да је ово највећи број становника Црне Горе који су се на пописима после Другог светског рата изјаснили као Срби. Тако се на попису 2003. године 32 посто становника изјаснило као Срби, док је 2011. године Срба, после јаке кампање ДПС-а било 28,7, односно, испод 30 посто.

Неки ранији подаци тек су сведок тешког етничког инжињеринга који је спровођен над народом Црне Горе. Па је тако 1953. године у Црној Гори било 6,4 посто Срба, Црногораца 86,6 одсто. Осам година касније, 1961, Срба је било 2,99, Црногораца 81,37 одсто, слично је било и 1971. када је Срба било тек 3,3 посто.

Тек 1991. број Срба у Црној Гори „осетно“ је скочио на 9,34 посто, Црногорци су пали на 61,86 одсто. Ваља, међутим, имати у виду да је те године српским језиком у овој држави говорило више од 510.000 становника у односу на 43,18 посто пописаних ове године.

„Добро је да се све завршило, да је једном стављена тачка на причу о идентитетским питањима у Црној Гори. Када погледамо проценте, јасно видимо да су се ствари ресетовале на попис из 2003. године. Проценти етничке припадности сада су врло слични, односно показују трендове из 2003. године, и то показује да је то био моменат, кључни тренутак када се кренуло у процес заокруживања идентитета две етничке групе, односно Срба и Црногораца“, каже за РТ Балкан политички консултант Владимир Добросављевић.

По његовој оцени, из тих разлога не треба да збуњује ни што се у односу на тај попис смањио број људи који говоре српским језиком – 2003. је говорило 61 проценат, сада око 43 посто.

„То је последица заокруживања два идентитета, смањио се број тзв. дуалиста, он је сада око 10 посто, и по природи ствари долазимо до потпуног заокруживања два идентитета што је по мени добра ствар за саму Црну Гору“, каже Добросављевић.

Наш саговорник истиче да је Црна Гора овим показала да је „мултиетничка, мултикултурална држава, мултилингвистичка, мултиконфесионална, а да би увек била стабилна, просперитетна мора да буде постигнута једна врста мултиконсензуалне демократије“.

„Овај попис је и показатељ да се зауставио један шовинистички тренд у покушаја асимилације наших сународника у Црној Гори, што ове бројке апсолутно доказују“, закључује Добросављевић.

По речима Бошка Вукићевића, „након објављивања резултата првог слободног пописа може се констатовати да је у Црној Гори коначно заустављен процес десрбизације и да се она постепено враћа свом изворном идентитету“.

„У периоду који је претходио величанственим литијама постојао је пројекат злочиначке диктатуре да Црна Гора буде установљена као антисрпска држава, а да проценат Срба у нашој земљи буде сведен на ‘пристојну меру’, тј. испод 20 посто. Такав пројекат је доживео крах, а удео српског народа у Црној Гори је значајно порастао у односу на претходни попис становништва. И Срба опет има преко 200.000“, речи су Вукићевића.

Он додаје да је „првим слободним изјашњавањем грађана о националној припадности, вери и језику, без притисака, уцена и претњи“, Црној Гори омогућено добијање „аутентичне личне карте у којој ће писати, макар за наредних десет година, да у овој држави ипак преовладава српски идентитет“.

„Значајан процентуални пораст грађана српске националности у односу на претходни попис (+4,2 одсто), уз одржавање неспорне већине оних којима је српски језик матерњи (благи пораст српског језика) и још значајније већине верника СПЦ – непобитно показују и доказују да наша држава припада српском идентитетском коду. Црна Гора се коначно враћа себи, свом историјском идентитету. На резултате пописа не треба гледати као на нечију победу, или као на пораз неког другог, већ првенствено као на добијање исправне личне карте наше државе. Прошла су времена победа и пораза – дошло је време за помирење“, наводи Вукићевић.

У првом реаговању на објављене резултате пописа и закључује да од „данас на сметлиште историје напокон одлази шовинистички поредак који су установиле лажне грађанске структуре, које су на бруталној дискриминацији српског народа градиле лажно грађанско друштво и лажну стабилност у држави“.

Вукићевић закључује и да су „србомрзитељски грађанисти, који су били основни кочничари демократских процеса и помирења у земљи – данас доживели још један, страховит пораз“.

„Након данашњих резултата пописа становништва, челични темељ добијају иницијативе о повратку већинског српског језика као службеног у држави и црногорске тробојке као народне заставе. Осим тога, име језика у основним школама се мора под хитно мењати и за сада добити неутралан назив – матерњи (како би деца на крају године имала могућност да у сведочанству упишу име језика које желе). Такве иницијативе више нико не може, нити има права оспорити ни спречити. Приоритетна дужност политичара је њихово покретање, а њихово остварење представљаће симбол обновљене Црне Горе. У којој је сваки грађанин свој на своме. Што је још битније, баш овакви резултати пописа представљају основ општенародног помирења у нашој земљи“, закључује Вукићевић, према коме ће „повратак Његошеве капеле на Ловћен бити првобитни знак да је такво помирење започето“.

Председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић за РТ Балкан каже да је први важан утисак после објављивања резултата да су Срби у Црној Гори „порасли“ за готово пет процената, те да је број грађана који говоре српским језиком доминантан.

„Самим тим сматрам да би већ у наредним данима посланици владајуће коалиције на државном нивоу требало да уђу у процес нормирања српској језика као службеног у Црној Гори и мислим да више нема никаквих препрека да се то учини. Са друге стране, поставља се, наравно, увек то питање колико је попис био регуларан, јер сматрам да је број Срба у Црној Гори можда већи од овог што смо видели. Било како било, Срби су данас у Црној Гори на 33 процента што значи да смо трећина грађана Црне Горе и да самим тим треба размислити, можда, о увођењу статуса конститутивног народа“, каже Дајковић.