Прва бесједа митрополита Амфилохија на опијелу оцу Јустину 1979. године: Поздрави светог великомученика Лазара и кажи му да се кандило вјере гаси на његовом Косову

Читав православни свијет потресла је смрт митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Од њега су се јуче опростиле хиљаде грађана, а сахрани су присуствовали бројни политичари из земаља региона, међу којима су били и предсједник Републике Србије Александар Вучић, као и предсједник Републике Српке Милорад Додик.

Велики Матија Бећковић, казао је да велике људе и њихова дјела смрт само увеличава.

О Митрополитовом лику и дјелу протеклих дана много је речено, али не и до краја испричано. Јер, наш Митрополит оставио је за живота дјела и ријечи који ће се вјековима препричавати и изучавати.

У наставку текста подсјетићемо вас на његову прву историјску бесједу на сахрани Аве Јустина 1979. године. Времена као и данас – мрачна.

Свети Ава Јустин Ћелијски, велики теолог, философ, бесједник, испосник, молитвеник… рођен је у Врању на Благовијести прије 125 година и на Благовијести се прије 40 година преселио у рајска насеља. На рођењу је добио име Благоје – цијелог живота је благовијестио Еванђеље Христово животом, дјелом и ријечју.

Ово је инсерт из филма ђакона Ненада Илића „Ава Јустин“.

„Ја питам само вас који ме слушате и који сте се окупили овдје да одамо последњу пошту мом светом покојнику. Да ли смо чули његову реч и да ли ћемо чути његову реч. Да нисмо остали глуви на његову реч. Нећемо и ми можда личити на оне који су убијали пророке а онда подизали споменике. Одлазећи на Небеску Србију, једино те молимо:

Поздрави тамо старца Симеона Мироточивог и замоли га да нам опрости што свете границе српских земаља, њихове духовне границе и духовне темеље, не чувамо. Поздрави тамо светитеља Саву, његовог сина и творца наше нације и културе, и кажи му да нисмо сачували хитон Цркве светосавске.

Поздрави горе и светог великомученика Косовског Лазара и кажи му да се кандило вјере гаси на Косову његовом. Поздрави и светог Василија чудотворца Острошког код кога си ишао и пред њим заједно са њим плакао пред родом својим. Заједно са њим поздрави и светог Петра Цетињског мученика“, бесједио је тада митрополит Амфилохије.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у својим ранијим бејседама казао да је отац Јустин једна изузетна личност нашега времена и подсјетио да је по његовом благослову добио монашко име Амфилохије. Наиме, владика Атанасије (умировљени захумско-херцеговачки) и Митрополит су били код великог Божијег човјека, духовника, старца Амфилохија на Патмосу и оцу Јустину послали старчеву фотографију. Касније када је питао старца Јустина за име које би узео на монашењу, он је предложио да буде Григорије или Амфилохије.

Дана 2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбапским у Храму Светог Саве на Врачару. Његове мошти налазе се у манастиру Ћелије код Ваљева.

Прославља се 1. јуна по старом, односно 14. јуна по новом календару.

Његови аскетски подвизи, молитве, љубав еванђелска, само су у потпуности Богу знани, а роду православном оставио је обимно, чудесно и богонадахнуто дијело теолошког, философског и богослужбеног карактера у обиму од 33 тома, као и 12 томова „Житија Светих“, први пут приређених на српском језику.