Овако на резултате посете српског председника Александра Вучића Бриселу гледа политиколог Александар Гајић из Института за европске студије.

„Са доласком Бајденове администрације и обновом трансатлантских веза, Брисел у доброј мери постаје трансмисија покушаја да се на Западном Балкану онемогући утицај других великих сила које су присутне у региону. Утицај Русије и Кине перципира се као „проблематичан“ и због тога се Србији унапред испоставља рачун – тражи се да Србија своју спољну политику у потпуности усклади са спољном политиком ЕУ, иако она то није обавезна да уради док не постане пуноправна чланица“, тврди Гајић.

Шаргарепа Србији – штап Русији и Кини

Међутим, због тога што је процес евроинтеграција у великој мери успорен, Србија има маневарски простор да води независну спољну политику, те може да се не придружује санкцијама које ЕУ наметнула Русији, додаје он.

„Са друге стране Европској унији проблематичне су и руске и кинеске инвестиције у српску инфраструктуру, од којих је највећи проблем кинеско улагање у развој железнице, па ЕУ жели да парира кинеском утицају тако што ће субвенционисати железнички правац кроз Србију према Северној Македонији, не би ли на тај начин спречила да Кина буде главни инвеститор“, наводи Гајић.

Управо је усклађивање спољне политике Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ била једна од главних тема разговора председника Вучића са званичницима ЕУ, а најава да ће Брисел субвенционисати изградњу брзе пруге од Београда до македонске границе, у овом контексту, могао би се схватити као нека врста награде коју ће Србија добити ако уведе санкције Русији.

Међутим, „шаргарепа“, која је понуђена Србији, уједно је, према Гајићевим речима, „штап“ за Русију и Кину. Моравско-вардарска долина, којом ће пруга ићи и повезивати луке Пиреј и Солун у Грчкој са Средњом Европом, има изузетан геостратешки значај – то је најважнија комуникација преко Балканског полуострва, каже наш саговорник.

„То је пут којим би Кинези, оно што би транспортовали до Средоземља морским путем, преко Балкана железничким путем, транспортовали у Средњу Европу“, објашњава Гајић и наводи да је то главни разлог због кога ЕУ жели да буде носилац финансирања изградње управо тог железничког коридора.

Због неутралности Србији расте цена

Заинтересованост ЕУ за изградњу пруге кроз моравско-вардарску долину показује и значај политике неутралности коју Србија води. Таква политика подиже улог и наша земља може да очекује да ће, после европске, од других партнера стизати повољније понуде.

„Србији у овом тренутку само расте цена, а маневарски простор остаје исти, ако се чак и не повећава. Ово важи у случају да Србија не буде изложена негативним политичким уценама – ово је покушај придобијања Србије кроз повољности“, истиче Гајић.

О усклађивању српске и европске спољне политике, председник Вучић разговарао је са шефом европске дипломатије Жозепом Борељом, који је нагласио потребу да Србија што пре у потпуности усклади своју спољну политику са европском, односно са, како је рекао, рестриктивним мерама.

„Многе државе чланице захтевају јасну усклађеност Србије на тим пољима. Неопходна је заједничка безбедносна и спољна политика“, поручио је Борељ.

Вучић је, пак, нагласио да Србија своју спољну политику не може у потпуности да усагласи са европском због сопствених националних интереса.

„Замислите да уводимо санкције Русији сваки дан, шта онда да очекујемо од Руса и како да нас подрже по питању нашег територијалног интегритета и како од њих да тражимо помоћ. Или, хоћете одмах да се одрекнемо Косова па нам то реците да је тако, па онда више не морамо да гласамо за било шта… Имамо моралних обавеза, али као независна и суверена земља имамо и право и одговорност да будемо озбиљни у односима и са другим земљама. Шта су нам то учинили нажао Кина или Русија па да им уводимо санкције“, запитао је Вучић.