Прослава хрватског православног Божића: Црна застава, саборски заступник и обнова идеја НДХ

www.globallookpress.com © © Alen Gurovic

Уз пригодна обраћања хрватског министра и саборских посланика, певање клапе „Дрниш“ о „стини краља Звонимира“ у њедрима Книна и црну заставу са златним крстом на хрватској шаховници у ресторану „Камен“ у Димцу надомак Сплита обележен је – православни Божић. Тако бар кажу организатори скупа, а извештавају хрватски медији.

Без Бадњака и свештеника, организатор пријема био је Хрватски православни центар, удружење основано 2022. године у Вуковару, на чијем је челу Предраг Мишић, хрватски бранитељ, саборски заступник испред Домовинског покрета, „по националности Хрват, по народности Србин“.

Главни циљ Хрватског православног центра, по речима самог Мишића, јесте оснивање „хрватске православне цркве“, за коју је на овогодишњем пријему рекао да их у томе неће ништа поколебати и да верује да би она могла бити регистрована за мање од пет година.

Изјаву председника Српског националног већа Милорада Пуповца, дату на Божићном пријему, да не наглашавамо оном правом, овог удружења у Загребу да се то никада неће догодити, оштро је одбацила клапа из ресторана „Камен“ у Димцу. Она политичка.

Мишић је рекао да неће Пуповац одлучивати о оснивању ХПЦ, док је његов партијски и саборски колега Стипо Млинарић додао да „Пуповац то говори због Српске православне цркве која је у задњих сто година заправо параполитичка организација и спроводи великосрпску политику“.

Православни потомци хрватског краља Звонимира из срца Книна, који су за ову пригоду допутовали из Вуковара, чврсто су решени да оснују „хрватску православну цркву“ јер им смета „великосрпска политика“. Неки други бранитељи, под истим именом и с истим образложењем већ су радили на таквим пројектима.

„Хрватска православна црква“, злогласна усташка творевина из периода Другог светског рата и НДХ, служила је као утварна замена за Српску православну цркву која је тих година гушена у крви, са све својим архијерејима, свештенством и верницима.

Више од осам деценија касније, као да ништа није било, хрватска власт шаље своје представнике на оба Божићна пријема: и код Срба и код православних бранитеља Хрватске. Код Срба у Загребу је био премијер Андреј Пленковић, који каже да ништа не зна о оснивању ХПЦ, а код бранитеља министар демографије Иван Шипић и Игор Видалина, изасланик потпредседника Владе и министра хрватских бранитеља Томе Медведа.

Брине, наравно, што се идеја о повампирењу ХПЦ јавља у тренуцима када Српска православна црква у Хрватској своју мисију врши у условима нестајања сопствене пастве јер Срби православци у Хрватској сведени су на готово статистичку грешку. У исто време, и на прошлом попису 2011, и на оном из 2021, број оних који су се изјаснили као Хрвати православне вере готово је остао непромењен и креће се око 16.000.

Међутим, оно што још више забрињава јесте то што је овогодишњи Божић показао да идеја о повампирењу творевине из најкрвавијег доба тисућљетне хрватске културе, НДХ више није опскурна замисао усташког потомка Ива Матановића из 2009. године, а коју данас наставља више шароликих групација, већ иницијатива којој су легитимитет дали званични представници хрватске власти.

„Годинама говорим да је ово озбиљна ствар јер иза тога стоји како се види и власт“, каже за РТ Балкан директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Како наводи наш саговорник, постоји неколико групација у Хрватској које се залажу за обнову ХПЦ, све величају државу Хрватску и њен Домовински рат – и све су у међусобној завади.

„Свим тим групацијама циљ је исти: да одвоје што више Срба у Хрватској од СПЦ и српског корпуса, да их похрвате, а да могу задржати своју веру православну. Други циљ им је да дођу до имовине СПЦ коју не чине само цркве и манастири, већ и земљиште, шуме, куће, зграде…“, истиче Штрбац.

Годинама се ове групе, како напомиње наш саговорник, позивају на податак са пописа о 16.000 Хрвата који се изјашњавају као православци и истичу да они треба да имају своју цркву.

„Нејасно ми је ко су ти Хрвати који се пописују као православци када је у Хрватској још увек велик грех бити и Србин и православац. Ове цркве подржава и Удружење хрватских православних бранитеља. Они сматрају да их је до 12.000 православаца који су били хрватски бранитељи у рату деведесетих, а службено је хрватска држава говорила да их је око десетак хиљада. Да су сви живи, и да их има 12.000, ко су онда они остали до 16.500? Ко су ти људи“, пита се Штрбац.

Као најбољи пример хрватског православног бранитеља наводи управо Предрага Мишића за којег напомиње да је из српске, православне породице.

„Колико знам његови мајка и брат су у Србији, немају никакав контакт, а он је од почетка ратовао на страни Хрвата“, каже Штрбац.

Једна од ових групација, она коју предводи „патријарх“ Александар, покушала је и да региструје ХПЦ као верску заједницу, али је одбијена због неправилности у списку верника који су приложили.

„Он је око себе окупио значајну групу Хрвата из културног, политичког, друштвеног живота који већ годинама иду по Хрватској и држе разне семинаре и пропагирају да је СПЦ нелегална у Хрватској, да су они сада легални, да имају ту велику основу од око 16.000 Хрвата који се изјашњавају као православци“, каже Штрбац.

Александар и његова „црква“ подржавају хрватски домовински рат, праве помене хрватским бранитељима, појављују се на поменима страдалим Хрватима, набраја Штрбац.

Сада се, међутим, појавио и аутентични хрватски бранитељ, Предраг Мишић и његово удружење које би да оснива ХПЦ. Колико им је стало до Христа и крста, па и Криста и крижа, најбоље се види на основу оног шта сами о себи кажу.

Уз повратак хрватском православљу као свој главни циљ, на сајту Хрватског православног центра наводи се да је приступ удружењу могућ само ако „славите оснивање Републике Хрватске, обележја ХОС-а, жртву домовинског рата, признање исте, поимање агресора, проливену крв бранитеља, Хрватске одбрамбене снаге и све који су срцем суделовали грађењу лијепе наше“.

Мишић је лични православац Ивана Пенаве, дугогодишњег градоначелника Вуковара и председника Домовинског покрета, каже Штрбац.

„Опасност постоји, наравно, да ће се они, који сад имају подршку те парламентарне странке, а и ХДЗ им шаље своје изасланике на пријем, успети регистровати као верска заједница. Помоћи ће им власт да се региструју“, истиче Штрбац.