Није преварио утисак да се ауто-путу Београд-Сарајево не пише добро пошто о том инфраструктурном пројекту на недавном самиту о Западном Балкану у Трсту готово да није било ријечи. На лицитирања којом би трасом ишао ауто-пут кроз Босну и Херцеговину, односно Федерацију БиХ и Републику Српску, судећи по изјавама надлежних, изгледа да је засад стављена тачка.
Министарка саобраћаја Србије Зорана Михајловић за Спутњик каже да је Београд спреман да настави разговоре везане за изградњу овог стратешки важног инфраструктурног пројекта, за који већ има основе пројектне документације.
Као и увијек када је у питању изградња пута, спорна је траса коју би свако према свом интересу да наврне на своју воденицу, која је у случају БиХ, наравно, и национално обојена. Према ранијим процјенама, изградња ауто-пута Сарајево-Београд коштала би око 850 милиона евра, а зависно од трасе, могао би да буде дугачак од 120 до 150 километара.
Послије бурних расправа и у самој Федерацији БиХ, тамо су се коначно договорили да ауто-пут Београд-Сарајево иде преко Тузле. Тако је прије десет дана одлучио парламент Федерације БиХ. Ријеч је о траси која би повезивала Бијељину, Брчко, Тузлу и везала се на Коридор 5Ц, али и изласком на Кузмин у Србији имала излаз на ауто-пут Београд-Загреб. Тако је парламент Федерације промијенио своју првобитну одлуку из марта мјесеца да ауто-пут неће ићи преко Тузланског кантона.
Проблем је, међутим, што се са овом новом трасом не слаже Република Српска. Само два дана по одлуци Сарајева, министар саобраћаја и веза Српске Неђо Трнинић је рекао да Влада има стратегију транспорта и стратешки дефинисане путне правце на чијој ће изградњи радити наредних година и да не жели да се мијеша у планове Федерације БиХ.
А та три правца су веза између Коридора 5Ц, преко Брчког и Бијељине, и веза са Србијом. Други је рута од Источног Сарајева, преко Пала, Сокоца и Рогатице до Вишеграда, као и варијанта преко Добоја, Тузле и Зворника.
Дакле, извјесно је, до даљег, ништа од посла који је својевремено окарактерисан као мировни пројекат.
Средином фебруара ове године, тадашњи премијер Србије Александар Вучић изјавио је да су односи између Срба и Бошњака за Србију изузетно важни и да предложена изградња ауто-пута Сарајево-Београд представља „мировни пројекат који је много више од ауто-пута“.
„За нас су страшно важни односи између Срба и Бошњака, ту треба да улажемо много стрпљења и прећуткивања, као и одбране и заштите наших међусобних односа“, рекао је тада Вучић, објашњавајући да је због тога и предложио пројекат изградње ауто-пута Београд-Сарајево, који би повезао „муслимане из Санџака и Сарајева, али би повезао и српску Херцеговину са централном Србијом, и цијелу источну Босну са централном Србијом“.
Аналитичар из Српске Анђелко Козомара сматра да од тог ауто-пута неће бити ништа у наредних пет година.
„У Федерацији хоће да што више њихових општина буде покривено тим путем, а Срби хоће да буде што више српских. Притом, Вучић је тврд у ставу да морају да се повежу Санџак и Босна“, каже Козомара.
Није проблем, каже он, да пут пређе Дрину у Вишеграду, али ми хоћемо да се он даље пење према Палама и Сарајеву, што је много краћа траса од оне да настави према Тузли.
„Ја мислим да у наредних пет година неће бити ни потписан уговор, а камоли да ће се нешто радити“, закључио је Козомара за Спутњик.