ПРОФ. ДР ВЕСНА ДИМИТРИЈЕВИЋ – СРЕЋКОВИЋ: ТЕЛЕСНО ЗДРАВЉЕ И СМИСАО ЖИВОТА

ПРОФ. ДР ВЕСНА ДИМИТРИЈЕВИЋ – СРЕЋКОВИЋ ЕНДОКРИНОЛОГ

Познато је да начином исхране можемо да побољшамо наше здравље и спречимо појаву неких обољења. Постоји повезаност гојазности, плодности, молитве и лучења хормона одговорних за добро или лоше расположење

Проф. др Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог, редовни је професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, начелник Одељења за лечење хроничних дијабетесних компликација и исхрану и шеф Јединице за поремећаје исхране и превенцију метаболичких поремећаја на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије. Аутор je и коаутор преко петсто научних радова.
Радила је на изучавању инсулинске резистенције. Међу првима у нашој средини увела je комбиновану терапију инсулина и пероралних средстава у терапију. Значајне резултате постигла је у превенцији типа 2 дијабетес мелитуса и резултате истраживања излагала на бројним конгресима у свету. Била је и члан Европског DE PLANA превенције дијабетеса.
Године 2023. одликована је Орденом Светог Теодора вршачког, највишег признања Српске Православне цркве, епархије Банатске од Архиепископа вршачког и Митрополита банатског г .Никанора.
Повод за овај разговор је књига „У славу рађања и духовног трагања“, која је плод њених разговора на радију Слово љубве са Сањом Лубардић, уредницом и водитељком овог радија.

Већ деценијама се бавите поремећајима у исхрани који доводе до различитих болести од дијабетеса, атеросклерозе, преко неплодности, до депресије. Као један од најчешћих узрока болести наводи се такозвани метаболички синдром. О чему је заправо реч?
Метаболички синдром представља низ фактора ризика за дијабетес и кардиоваскуларну болест. Ови фактори чине такозвани „квартет смрти“ који обухвата стомачну гојазност, неки од поремећаја регулације шећера у крви, повишен крвни притисак и повишене масноће. Метаболички синдром је нађен код око 40% гојазног становништва САД и око 30% становништва Европе животне доби преко педесет година. Наша испитивања су показала присутност метаболичког синдрома код око 35 % гојазних одраслих особа и око 70 % код пацијената са раним поремећајима гликорегулације (повишена гликемија на таште, интолеранција на гликозу) и новооткривеним дијабетесом тип два.
Да кренемо, макар то помало чудно звучало, од деце, која су, авај, све више угрожена лошом исхраном и начином живота лишеним физичке активности. Велики проблем у свету је гојазност код деце и младих. О чему је реч?
Још пре две деценије истраживања су показала да је 20 хиљада гојазне деце у свету имало дијабетес тип два (од кога најчешће оболевају особе после 40 године, а нажалост, све се чешће јавља код деце и омладине) а око 400 хиљада интолеранцију на гликозу ( скривену шећерну болест). Око милион гојазне деце имало је ризик за кардиоваскуларну болест, укључујући повишен крвни притисак, повишене масноће у крви а имали су два или више фактора за метаболички синдром. Према најновијим подацима Светске здравствене организације преко 340 милиона младих узраста од 5 до 19 година и преко 40 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину и гојазност. Истраживања показују да се тип два дијабетеса развио код 79.4% гојазне деце и 10.4% деце са прекомерном тежином.
Како је на време могуће уочити да нешто код деце није сасвим у реду?
Основна алатка која се користи за постављање дијагнозе метаболичког синдрома је стомачић, стомачна гојазност детета (повећан обим струка за дату животну доб). Индекс телесне масе детета може бити у границама нормалних вредности, али, ако је присутна стомачна гојазност, то је знак да је, самим тим, присутан један фактор за метаболички синдром па се може поставити дијагноза пре-метаболичког синдрома који најчешће прате повишени нивои инсулина у крви-хиперинсулинизам.
Подаци о метаболичком синдрому код младих у САД показују да 30% гојазне деце има метаболички синдром а осталих 70% нема, а 9 од 10 деце има бар једну компоненту метаболичког синдрома.
Наши резултати показали су присуство метаболичког синдрома код 35 % гојазне деце док је преосталих 65 % имало преметаболички синдром (присуство једног од два фактора) — најчешће повећан обим струка и низак ХДЛ холестерол. Повишене вредности инсулина у крви (хиперинсулинизам) и инсулинска резистенција присутне су код наше деце са метаболичким синдромом, а још су израженије код оних са преметаболичким синдромом.
Ово значи да, уколико се благовремено не реагује и повећа телесна тежина (повећа стомачић), придружиће се још неки додатни фактор ризика и прећи из преметаболичког синдрома у метаболички синдром што води у шећерну болест и могући инфаркт у трећој или четвртој деценији живота.
Због чега је стомачно масно ткиво толико штетно по здравље како одраслих, тако и деце?
Стомачно масно ткиво представља новонастали ендокрини орган који лучи бројне факторе запаљења и тромбозе што све утиче на убрзану атеросклерозу. Метаболички синдром може представљати стање које претходи раним поремећајима гликорегулације и шећерној болести, а често је присутан и код ових поремећаја. Поред удружености овог синдрома са атеросклерозом, туморима и стерилитетом повезан је и са депресијом.

Каква је веза између депресије и гојазности?
Две деценије уназад размишљала сам о повезаности гојазности и депресије коју сам откривала у свакодневном раду са гојазним пацијентима. Гојазне особе често је карактерисало депресивно расположење, праћено поремећајима сна, умором, слабошћу за обављање свакодневних активности, израженом напетошћу, осетљивошћу и забринутошћу. На едукацијама и предавањима које сам организовала на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, истицала сам да вероватно постоји нека токсична супстанца која се лучи у масном стомачном ткиву и која на нивоу мозга изазива депресивно расположење. Наредне године научно-истраживачког рада потврдиле су на нашим резултатима да су управо цитокини, фактори запаљења, који се луче у масном ткиву одговорни за депресију. Како се Ц-реактивни протеин (ЦРП) лучи у јетри под деловањем цитокина, открили смо повишене вредности ЦРП-а већ код гојазне деце са метаболичким синдромом и пре-метаболичким синдромом. ЦРП је био лако мерљива анализа која је била доступна и јефтина и осликавала степен инфламације (запаљења) и ризика не само за атеросклеротске компликације већ и за депресију што су показала наша истраживања. Хамилтонова скала увршћена је у свакодневни рад са гојазним особама за откривање на само присуства депресије већ и степена и тежине депресије. Септембра 2014 године на конференцији на острву Санторини одржала сам предавање на тему „Стомачна гојазност је одговорна за депресију код адолесцената и младих“. Ови резултати били су изложени и запажени на Светском конгресу дијабетеса, децембра 2015. године одржаном у Ванкуверу у Канади.
Можете ли нам додатно објаснити узрочно – последичну везу између гојазности и депресивности?
У централном нервном систему фактори запаљења утичу на метаболизам неуротрансмитера изазивајући ексцитотоксичност и оксидативни стрес, а главни клинички симптом је депресија. Проинфламаторно стање не делује само локално на нивоу масног ткива већ и системски, што се осликава у виду ендотелне дисфункције и неуроинфламације уз развој неуродегенеративних и менталних поремећаја а међу њима депресије. Цитокини из масног ткива утичу на разградњу триптофана, који је одговоран за настанак серотонина, хормона среће, и уместо хормона среће стварају се продукти који доводе до бројних поремећаја и депресије. Активација имуног одговора код гојазних може да допринесе преусмеравању метаболизма триптофана од серотонина до кинуренина који воде развоју депресије. Олигодендоцити (мождане ћелије) су посебно осетљиве на процесе запаљења у централном нервном систему и долази до њихове апоптозе и демијелинизације. Истраживања су показала да нагли губитак телесне тежине није довео до пораста нивоа и успостављање биохемијске равнотеже триптофана, док је постепени губитак телесне тежине показао боље резултате.
Како помоћи деци која су на овај начин угрожена?
Узроци великог пораста гојазности у свету и код нас су неправилна исхрана школске деце и омладине богата простим угљеним хидратима из слаткиша и слатких напитака, засићених масноћама животињског порекла из пуномасних млечних производа и месних прерађевина. Такође, пржена и похована храна препуна штетних липидних пероксида у ресторанима брзе хране уз недовољно коришћење свежег воћа и поврћа доводе до све веће гојазности наше деце и поремећаја као што је метаболички синдром, који представља увод у предијабетес, дијабетес и васкуларне компликације.
Ако дете смрша и смањи стомачну гојазност, имаћемо повољне ефекте и на регулацију масноћа, крвног притиска и нивоа шећера и тако спречити или кориговати већ постојећи метаболички синдром.
Најбољи резултати постижу се применом физичке активности заједно уз медитеранску исхрану. Свакодневна шетња или брзи ход један сат дневно брзином 5км/сат или планирана стручно вођена физичка активност повољно утичу на регулисање метаболизма и смањење гојазности. Код деце треба ограничити гледање ТВ, видео игре и ангажовати их спортским активностима кроз игре са лоптом, пливање, тенис, гимнастику.
Медитеранска кардиопротективна исхрана показала, је у дугогодишњем истраживању, корисне ефекте на све факторе ризика за васкуларне компликације код деце.
Бавили сте се и утицајем исхране на болести попут злоћудних тумора код жена. Тога је све више. Колико је могуће спречити ризик од тумора ако се измени начин на који се хранимо?
Сматра се да исхрана може имати утицај на могућност добијања рака тако да је већа могућност да се малигни тумор развије код жена чија исхрана садржи висок ниво засићених масноћа и код гојазних жена. Исхрана с мањом количином масноћа животињског порекла, са много воћа и поврћа и одржавање оптималне тежине могу смањити ризик за рак. Уношење превише масти утиче на ширење тумора, његово поновно јављање и смањује шансе за преживљавање оболелих. То се односи на засићене животињске масти и омега – 6 биљне масти, којих има у кукурузном и сунцокретовом уљу. Насупрот томе, омега – 3 рибље уље и маслиново уље спречавају раст тумора. Жене Медитерана које једу пуно маслиновог уља имају ређе рак дојке, као и Јапанке које једу доста рибљег уља а мало животињских масти.
Исхраном може да се спречи појава рака, па жене у Азији које имају другачију исхрану од Европљанки и Американки, изузетно ретко оболевају од рака дојке. Када се преселе и промене исхрану оболевају подједнако често од ове болести.
Становништво Јапана је дуговечно и у великој мери се храни рибом богатом омега-3 масним киселинама, поврћем и воћем, а важно место у исхрани заузимају тофу сир и други сојини производи богати фитоестрогенима и флавоноидима, који штите срце и спречавају рак дојке. Јапанци једу врло мало меса, а сваки стогодишњак има башту коју сам обрађује, што подразумева сталну физичку активност.
Начин на који се људи хране у Италији, Грчкој, јужној Француској, Турској има много предности, а најзначајније је смањење оболевања од канцера, Алцхајмерове и Паркинсонове болести.

Као лекар, бавили сте се духовним и физичким значајем хришћанског поста. Велики пост је у току. Постоје ли начини да, у времену у коме све брже живимо, спојимо духовно и телесно?
Хришћански пост има већину карактеристика медитеранске исхране као што су обиље воћа, поврћа, житарица, маслиново уље и риба и зато може имати исте повољне ефекте на очување здравља, превенцију и лечење бројних поремећаја и болести као што су гојазност, пре-метаболички и метаболички синдром, предијабетес и дијабетес, бројне атеросклеротске компликације, масна јетра, сексуална дисфункција, инфертилитет (неплодност), депресија, карцином и друге болести. Ако у току поста избегнемо да се угојимо већ постигнемо смањење стомачне гојазности а тиме смањимо и лучење из масног стомачног ткива фактора запаљења, цитокина, а самим тим и смањење Ц реактивног протеина (ЦРП) имаћемо повољан ефекат на серотонин који неће бити блокиран факторима инфламације. Дијетна влакна из воћа, поврћа и житарица којим обилује хришћански пост допринеће смањењу стомачне гојазности и превенцији депресије. Биофеноли из маслиновог уља и омега 3-масне киселине из морске рибе противупалним ефектом повољно ће деловати на депресију. Витамин Д којим је богата морска риба помаже у регулисању тежине и утиче на повећање нивоа серотонина. Махунарке, коштуњаво воће, сусам, семе бундеве који се конзумирају у посту, богати су аминокиселином триптофаном значајном за производњу серотонина и спречавање депресије. Стрес индукује активацију инфламаторног одговора и сложеним механизмима доприноси депресији. Постизање духовне равнотеже и смирења у току поста благотворно је за спречавање депресије.
Молитвом у посту добијамо радост, мир у души, велику благодат Духа Светога и телесно и духовно благостање. Недавна испитивања су показала значај молитве на смањење симптома стреса. Испитивањем неурофизиологије молитве путем функционалне магнетне резонанце показано је да молитва доводи до активирања центра за задовољство, јер се фокусирамо на мисли прихватања љубави. Са понављањем молитве и активирањем ових центара долази до ослобађања хормона среће серотонина и на тај начин, смањења нивоа стресних хормона. Такође, молитвом у току поста активира се центар за задовољство, ослобађа серотонин, хормон среће и доброг расположења што доприноси спречавању и кориговању депресије.
Живимо у доба кад све већи број брачних парова има проблема са зачећем и рађањем деце. Једна од кључних тема Ваше књиге је и борба за наталитет. Шта посебно истичете када је овај проблем у питању?
У књизи је посебан акценат стављен на тему рађања и борбе за наталитет код жена са синдромом полицистичних јајника, како гојазних тако и оних које имају нормалну тежину, неухрањених жена са анорексијом, нервозом као и оних са латентном хипотиреозом, смањеном функцијом штитасте жлезде. У борби за потомство, описани су случајеви гојазних мушкараца код којих је после смањења стомачне гојазности дошло до повећања мушких полних хормона, тестостерона, поправљања спермограма и сексуалне функције, и остварења жељене трудноће њихових жена. У холистичком приступу са пацијентима откривали смо и духовне сфере и садржаје кроз које су они задобијали смирење и стрпљење, духовно узрастали што је све помогло на путу за остварење потомства. Сведочења мајки, породиља на крају књиге посебно су драгоцена, јер јачају мотивацију и наду, охрабрују многе брачне парове да истрају и остваре своје снове.
И овде указујете на гојазност као на извор проблема.
Гојазност се данас сматра мултифакторијалном хроничном болешћу, која је код жена у репродуктивном периоду повезана са повишеним нивоима мушких полних хормона (андрогена) и изостанком овулације, као што је случај са Синдромом полицистичних јајника (ПЦОС), као најчешћем хиперандрогеном поремећају. Синдром прате гојазност, изостанак менструације, појачана маљавост, полицистични јајници који се јављају код 5 до 10 одсто жена и најчешћи су узрок неплодности. Симптоми могу почети у адолесценцији, као поремећај, тј. неправилност менструалног циклуса или се јаве касније.
Синдром ПЦО је најчешћи узрок менструалних поремећаја у репродуктивним годинама жене, а може бити повезан са разним клиничким сиптомима. Он је најчешћи узрок изостанка овулације и удружен је са метаболичким поремећајима као што је инсулинска резистенција која је присутна у приближно 50 – 70 одсто гојазних пацијенткиња и представља главни фактор у настанку синдрома.
И овде сте указивали на духовни живот као велику наду за супружнике без деце. Нама, Србима, један од доказа за то је и лоза Светог Симеона Мироточивог у Хиландару. Шта је, по Вашем мишљењу, начин да се овај проблем разуме и на духован начин?
Молитва је веома значајна у превазилажењу стреса који изазива неплодност. Познато је код жена које су усвојиле дете да је касније дошло до спонтаног зачећа управо јер су превазишле хронични стрес у сталном ишчекивању зачећа. Молитва може значајно допринети смањењу хроничног стреса чиме се отвара пут до спонтаног зачећа, а лучење хормона среће серотонина допринеће превазилажењу потенцијалне депресије.
Старац Јефрем Аризонски истиче да је молитва једна од најважнијих и најмоћнијих снага и она чини да онај ко се моли бива препорођен, дарујући му телесно и духовно благостање. Молитвом добијамо радост, мир у души и велику благодат Духа Светога, божанску снагу.

Из личног искуства желим да истакнем да је од велике помоћи у разумевању и лечењу пацијената ако лекар током година развије холистички приступ лечењу потребитих. Ако постигнемо добар однос лекар – пацијент и пацијент – лекар, размену енергије и љубави, то је пут успеха и постизања жељеног циља.
Важно је да се и лекар моли за своје пацијенте. Пошто често идемо на Егину Светом Нектарију и обилазимо бројне светиње Грчке, навела бих само један од манастира где се редовно групно молимо за све будуће мајке, очеве и децу и благодаримо за сву рођену децу. То је манастир Богородице Хрисолеонтиса на Егини где је често боравио и молио се Свети Нектарије Егински. Са тог светог места последњих година доносим листиће, цветове бугенвилије, иглице бора које дарујем мојим будућим мајкама. Подстичем их на удају и рађање више деце. Понека духовна поука, савет за молитву светитељима који су велики помоћници и заштитници и проблем бива превазиђен, деца се рађају. У књизи се налази низ сведочења жена које су, променом начина живота и исхране и уз помоћ молитве и после више година остајале у другом стању. Има ли веће радости? Заблагодаримо Мајци Божијој, Господу и свима светима!