Проф. др Горан Васин: Светосавље и тробојка симбол тежње народа да одржи свој идентитет

Једини пут за живот у слободи за Србе је слога. Данас се сложно, широм Србије, Републике Српске, али и у свим српским срединама на свету празнује Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Где год куца српско срце, вијориће се и српска тробојка. Датум је, симболички, везан за годишњицу пробоја Солунског фронта.

„Празник српског јединства има врло дубоко и вишеслојно значење. Тај симболички датум који нас везује за важне догађаје из Првог светског рата, за побој Солунског фронта, има дубинско и суштинско значење и као такав окупља и обједињује око једне саборне идеје српског уједињења и ослобођења и због тога има толику важност“, наводи за ИН4С портал др Горан Васин, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за историју.

„Успостављање овог празника значајно је због окупљања, јединства и саборовања свих Срба, не само оних који живе овде и у региону, него и широм наше дијаспоре и то је карактеристика свих озбиљних и организованих народа који живе и на нашим просторима, али и много шире“ наводи наш саговорник и додаје да можемо узети за пример Мађаре, Грке и многе друге који своје националне празнике славе на свим меридијанима где они живе и где функционишу и додаје да је стога овај празник посвећен успомени на пробој Солунског фронта , на идеју националног ослобођења и уједињења због тога толико значајан и треба га што свечаније, саборно, па и молитвено прославити.“

Данас, иако раздељени у неколико држава, у Србији, Републици Српској и Црној Гори народ је ипак јединствен у очувању идентитета, традиције и културе сећања.

„Срби у Црној Гори, Србији и данашњој Републици Српској заиста су кроз историју пролазили кроз врло тешке периоде када Срби нису имали своју државу, када су се окупљали око цркве и када су сањали о томе да ће процесима националног уједињења остварити толико жељено јединство, уједно и ослобођење“, каже др Васин.

Он истиче да и данас, када сагледамо све процесе који су се дешавали Србима у задње три деценије, видимо колико је таква логика била исправна.

У режиму Мила Ђукановића, наводи наш саговорник, када су Срби доведени дословно на саму ивицу опстанка, односно једног пута који је водио ка потпуном нестанку Срба, водећи рачуна о томе да је почетком 18. и у 19. веку Црна Гора заправо била српска држава и један од стожера српског окупљања, а да је режим са друге стране чинио све да дође до процеса расрбљивања, до подређивања Срба, покушаја да Срби буду народ другачијег положаја, да буду неравноправни, заиста је било тешко, али се духовно световно јединство Срба показало као врло јако. Наравно, додаје он, и кроз Свету Цркву, али и кроз велики број заслужних, значајних и вредних појединаца који су увек на уму имали ту идеју. Тако су Срби у Црној Гори успевали да пронађу тај једниствен и важан пут и на тај начин очували своју индивидуалност, уз пуно поштовање закона саме Црне Горе.

Као нарочито значајно, наш саговорник истиче да је Србима у Црној Гори давало снагу то што су аутохтон народ који је израстао из свог српског корена светородне династије Петровић Његош.

Светосавље и тробојка

Проф. др Васин, говорећи о самој тробојци и светосављу каже да су они симбол велике тежње једнога народа да живи и у својој држави у периоду 1918. и касније, кроз Југославију одржи свој идентитет.

Ипак, додаје он, са Југославијом, али и међународним факторима имали смо доста тешку ситуацију, а то је стигма кривице Србина за „великосрпску хегемонију, великосрпску буржоазију, великосрпско питање“.

Дошло је до тога да се тензија и пресија према Србима, нарочито формирана у Брозовој, или како је митрополит Амфилохије говорио „Брозоморној“ Југославији, доведе до врхунца приписивањем те матрице кроз одлуке Међународне заједнице деведесетих година, па и после двехиљадитих и на тај начин се српско питање решавало на један врло негативан начин, у лошим околностима.

Сетимо се, додаје Васин, прогона 1995. године, великих проблема Републике Српске Крајине, Републике Српске, али наравно и питања о нашем заветном Косову и Метохији.

Ипак, поред свега тога, наш народ је истарајавао.

Баш зато, овакви празници, празници окупљања и саборовања враћају назад у фокус сву нашу снагу, враћају у фокус народ који жели само да живи у миру и јединству без икаквих идеја о било каквим освајачким плановима. Србија је предана очувању народног поретка, међународног интегритета и суверенитета свих земаља, али просто жели да Срби који живе у региону и на свим меридијанима могу да имају свој дан и свој празник око кога могу да се окупе и да стога овај празник тим пре треба достојно и репрезентативно обележити, закључује проф. др Горан Васин.