Поток је бистрији, ваздух је другачији. Толико све у природи постаје некако животно док је човек у кући и то је један доказ да је овај коронавирус једна врста космичког упозорења и да човек мора да се пробуди и да живи заједно и са травама, и са лептирима и са мравима.
Ово нам прича Божидар Мандић, књижевник и оснивач еколошко- уметничке комуне у подножју планине Рудник под именом „Породица бистрих потока“.
Он сматра да би буђење природе услед све већег броја људи који због коронавируса борави код куће требало да буде опомена да се може живети „бистро“, са шумама и стенама.
Повећањем броја људи у изолацији због коронавируса и смањењем саобраћаја, природа широм света почиње да се буди. Друштвеним мрежама се шире снимци ишчишћених канала у Венецији у којима се могу видети рибе. Улицама многих градова у свету шетају животиње, потоци и реке су бистрији.
„Ја морам да кажем да се то десило и у тринаестом, четрнаестом веку у Европи када су секли шуме, па се појавила куга која је однела 100 милиона људи. Тада су се шуме повратиле. И сад имамо опомену“, апелује Мандић за Спутњик.
Може се живети „бистро“, у складу са космосом, шумама и стенама, уверава нас Мандић и додаје да су то нарочито западне цивилизације заборавиле. Ово је једна опомена која би, каже он, требало да буде врста катарзе да нас просветли да кренемо другачијим путем.
Мандић уочава да је и природа у Србији за кратко време колико траје ванредно стање и колико се спроводе друге мере у ограничењу кретања људи почела да се буди:
„Мој став је да се ових првих дана у Србији невероватно осети како природа почиње да буде радосна, како се буди и нема оптерећења. И мислим да је то правац који би требало да буде. Мада, наравно да се човек неће лако одрећи ствари као што су прогрес, напредак, технологија, наука која све руши. Мој став је да је ово тренутак када човечанство може да се освести и да каже „Нећу више да идем путем којим идем“. Осети се чак и код мене где је бистрина потока, где је свеж ваздух, да је отприлике све три пута прочишћеније“.
На питање да ли ћемо се услед ове пошасти која нас је задесила освестити у свом односу према природи наш саговорник није оптимистичан:
„Ја мислим да је то тешко. Мени је Макавејев рекао: „Не може се свет променити, али Божидаре мој драги шумски, лудаче, немој никада да одустанеш од своје идеје!“. И то је мој став, човек кад год направи неки велики епохални лапсус, само да наведем пример да је овде ’84. био снег 190 центиметара, и цело село је говорило: „Ето, то је Божији суд“, сви су били солидарни, добродушни, и то је трајало 20 дана. После тога, Јово наново“.
Др Иван Алексић, биолог из Завода за биоциде и медицинску екологију дели Мандићево мишљење, иако такође сведочи враћању природне равнотеже која је нарушена човековим деловањем.
„Природа ће да освоји тренутно оне области у којима су људи тренутно мање активни и могуће је да ће то потрајати неко време, али чим се људи врате нормалним активностима и све се врати у нормалу, поново ћемо почети да потискујемо природу и да се „башкаримо“ као што смо то радили и до сада на многим местима не чувавши природу како треба и уништивши диверзитет и биљака и животиња“, скептичан је саговорник Спутњика.