Из Кабинета председника Црне Горе одбили су да коментаришу анализу, преносе „Вијести“.

Страх да ће у Црној Гори доћи до рата због имовине Српске православне цркве (СПЦ) раван је мишљењу да ће држава изаћи из НАТО-а у будућности, оцена је Института из Љубљане.

У анализи под називом „Црна Гора 2020: Да ли ће Црногорска православна црква постати унијатска црква?“ наводи се да су се уласком Црне Горе у НАТО стекли услови да се усвоји Закон о слободи вероисповести, а Подгорица се сада понаша као и друге државе Западне Европе, јер је, на пример, и Италија на сличан начин решила питање Католичке цркве, једним делом и Хрватска.

Закон је у црногорском парламенту усвојен у условима високих тензија, подсећа се у тексту.

Из опозиције су упозоравали да усвајање закона може довести до сукоба, док је митрополит ЦПЦ Михаило (Мираш Дедеић) за загребачку Телевизију З1 рекао да може доћи до рата ако се Закон не примени, иако „не верује да ће до тога доћи”.

„Шизофрени страх да ће у Црној Гори доћи до рата, у који ће бити укључена Србија и Русија, због имовине СПЦ, раван је мишљењу да ће Црна Гора изаћи из НАТО-а у будућности, односно да се НАТО и САД не би умешале у случају угрожавања националне сигурности/одбране Црне Горе. Писма која су упућена из седишта СПЦ у Београду на разне западне адресе, укључујући и папу Фрању, као и писма која су неке српске организације упутиле америчком председнику Доналду Трампу, представљају најобичнији политички спин, слично као и регионални апел интелектуалаца западним владама да се укључе у ’одбрану‘ Црне Горе“, сматрају у ИФИМЕС-у.

Оцењују да постојећу ситуацију најбоље користи и црногорски председник Мило Ђукановић за остварење својих циљева.

„Реализујући своје циљеве у вези са ЦПЦ, Ђукановић је злоупотребио чланство у НАТО-у и интелектуалце из региона покушавајући да дезинформишу јавност у региону измишљајући опасности могућег преношења сукоба у регион, скривајући иза тога своје праве намере у вези са ЦПЦ“, преносе „Вијести“.

У ИФИМЕС-у наводе да је осамостаљивање Црне Горе „вешто испланирано са западним савезницима“ и да је Црна Гора морала да створи перцепцију да се више не може живети у заједничкој држави са Србијом.

„Сада је произведена нова криза усвајањем Закона о слободи вероисповести, који је подстакао масовне протесте припадника СПЦ и дела опозиције у Црној Гори, да намером да се поновно створи перцепција и амбијент да се више не може ни са СПЦ у Црној Гори“.

Унијатизација ЦПЦ

Изјава васељенског патријарха Вартоломеја, како се додаје, да неће признати ЦПЦ, дошла је у право време Ђукановићу, што му омогућава реализацију другог сценарија, а то је унијатизација ЦПЦ, тврди се у анализи.

„Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала ’источни обред‘, али би имала за поглавара римског бискупа — папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић повратио изгубљену наклоњеност Запада, а то му је посебно важно због предстојећих парламентарних избора, који ће се одржати 2020. Тиме би ЦПЦ осигурала канонско признање, Ђукановић продужетак власти, а Ватикану би био осигуран улазак у Црну Гору на ’велика врата‘“.

Једини неуспех Ђукановића је у томе, како тврде у ИФИМЕС-у, што није успео да председника Србије Александра Вучића увуче у игру и да он постане дежурни кривац за све, па и за дестабилизацију Црне Горе.

Подсећају да Црна Гора има развијене дугогодишње интензивне дипломатске и политичке односе са Ватиканом, а недавна посета премијера Душка Марковића Ватикану најавила је долазак папе у Црну Гору током 2020. године.

У анализи се подсећа и на подршку митрополита Амфилохија Ђукановићу 1997. године, када је дошло до сукоба унутар ДПС-а између тадашњег председника Момира Булатовића и Ђукановића, а Амфилохије је, како се наводи, одиграо и врло важну улогу 2006. године након референдума, када је Црна Гора обновила независност на спуштању тензија.

Додаје се и да угледни аналитичари, истраживачи, политиколози, новинари и политичари сматрају да нико тако успешно није надмудрио америчко-европску администрацију као Ђукановић у последњих десет година, наводећи неколико примера.

У анализи се подсећа и да је ДПС прва политичка партија на Балкану, која је потписала споразум о сарадњи са Јединственом Русијом Владимира Путина, а да је независност Црне Горе уследила након директне подршке Русије и Руске православне цркве, о чему, наводе, говори сведочење Пола Менафорта, блиског сарадника Доналда Трампа.

Подсећају и да је највише страних инвестиција после проглашења независности стигло из Русије.

Суочен са бројним проблемима и оптужбама за корупцију и криминал, Ђукановић је изгубио подршку и утицај који је имао у региону пре 10 година, оценили су у ИФИМЕС-у.

За важне међународне актере он више није тај који је неопходан чинилац на Балкану и због тога је одлучио да по опробаном рецепту игра на карту манипулације национализма и религије и тако изазове тензије и сукобе, да би показао да је једини који може да осигура мир и гарантује стабилност у региону.

СПЦ ће морати да преда држави део имовине

У анализи се наводи да ће, ипак, морати да дође до компромиса између СПЦ и Ђукановића, у којем ће СПЦ морати да се сагласи да део материјалних добара преда држави, односно Ђукановићу, тврди се у анализи.

У овом случају, како се додаје, чак када СПЦ и не би била власник имовине у Црној Гори, игнорише се стицање права својине одржајем, које означава да неко лице извесно време држи у својој фактичкој власти одређену ствар (некретнину) и да на основу државине и протока времена стиче право својине на њој.

Претходни власник (у овом случају држава Црна Гора), који није држао нити користио ствар, губи право својине.

„Пошто је Црна Гора прогласила независност 2006. године дуго пасивно држање власника (државе), односно невршење права (занемаривање власништва), може довести под одређеним условима до својеврсне санкције — губитка права својине над некретнином/ама“, сматрају ИФИМЕС-у.

ИФИМЕС је организација која тражи и предлаже политичка решења светским владама, пре свега за регион Балкана и Блиског истока, а има специјални саветодавни статус при Економско-социјалном савету УН од 2018.

Председник Савета ИФИМЕС-а је бивши политички директор Беле куће Крег Т. Смит, председник Саветодавног одбора је бивши министар спољних послова СФРЈ Будимир Лончар, а почасни председник је бивши председник Хрватске Стјепан Месић.