Генерал Весли Кларк, командант НАТО-а који се још од 1997. године, према сведочењима актера тих трагичних догађаја са Косова и Метохије, спремао активно за бомбардовање Србије, испливао је ових дана из крвавих сећања тог времена.

Кларк, који је децидно одбијао све понуде Русије за деескалацију сукоба на КиМ у другој половини деведесетих прошлог века, практично је сада осудио оптужнице против вођа ОВК Хашима Тачија и Кадрија Весељија за ратне злочине.

Човек који је сладострасно бомбардовао СР Југославију, као врховни командант НАТО-а 1999. године и који је одговоран за разарање наше државе и убијање цивила, сматра да оптужнице Специјалног суда за злочине ОВК — „ометају напредак Косова“.

Срби су злочинци, терористи су државници

Кларк, чије име — заслужено — носе улице у Приштини и Пећи, поручује и да „нема појма да ли су оптужнице Специјалног суда тачне или нису“, али зна да је предлог оптужнице против председника Косова Хашима Тачија наставак активности на ометању напретка Косова.

Командант који је и смењен јер је издао сумануто наређење британском генерал-пуковнику Мајкл Џексону да нападне руске трупе на приштинском аеродрому, данас промовише нове хуманистичке идеје.

Дакле, једна „држава“, па макар била и самопроглашена и непостојећа, не може да напредује ако се њени злочинци процесуирају и осуде.

Сетимо се само да Србија није могла у „светлу будућност“, да није могла да прескочи ниједан степеник ка ЕУ нити да се отвори ка „развијеном свету“, модерним стандардима и инвестицијама, док не изручи комплетан свој државни, војни и полицијски врх Хашком трибуналу. До последњег.

Па како се тада нико баш није досетио оригиналности да испали такву грозоморну идеју, којом се замењују све здраворазумске тезе, да процесуирање осумњичених представља кочење напретка државе.

Србији годинама свакога дана деле лекције да не може да напредује док се не суочи са својим злочинима, док се не извини свима, док не клекне пред свим жртвама, док не доживи катарзу.

Србија, без изузетака, и испуњава ту своју историјску казну — генерале и председнике је изручила, комшијама је пружила руку извињења, не слави сопствена злодела, само пали свеће својим жртвама.

Али и то је недовољно…

Не сме да се баци мрља на протеривање Срба

Други пример, који ових дана показује сву „особеност“ српског народа кад је у питању квалификација злочина је обележавање „Олује“.

Не улазећи у одлуку представника Срба из Хрватске да учествују у прослави тог етничког чишћења нашег народа, јер је то на њиховој савести и политичкој процени, нешто друго овде погађа у срце.

А то је да после 25 година, нико од светских центара моћи, нико са развијеног Запада, нико од наших евроатлантских реформатора не подигне глас да каже Загребу — људи, ви славите протеривање 250.000 хиљада Срба и убијање око две хиљаде људи.

Нико да им каже, људи, не можете да уцењујете Србе да присуствују вашим јубилејима натопљеним крвљу, како би остварили елементарна људска и мањинска права која би требало да гарантује савремена Европа.

Не, важно је сада да се не осуде злочинци из ОВК нити да се баци никаква мрља на „херојски“ погром Срба у Хрватској. И важно је да Срби пристану на ту парадигму да су једини починили зло и да јасно и гласно „признају“ да над њима није почињено етничко чишћење.

И тада ће им Хрвати и косовски Албанци, као и поједине западне војсковође, опростити што су их протерали из историјских и вечних завичаја.

А можда ће имати још понеки услов…