ПРЕДРАГ ЛОЗО: Добровољачка је била порука Србима шта их чека у независној БиХ

Историчар Предраг Лозо истиче да је злочин у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године био порука свим Србима о томе шта их чека у независној БиХ.

„Муслиманска страна је жељела рат, а доказ за то је злочиначки напад на колону ЈНА“, наводи Лозо у интервјуу Срни.

Он сматра да тај злочин показује да није био могућ договор са тадашњим муслиманским властима, на челу са Алијом Изетбеговићем и Ејупом Ганићем, јер су жељели рат да би била проглашена независност БиХ.

Према његовој оцјени, евидентно је да муслиманска страна није испоштовала договор о мирном повлачењу колоне ЈНА. Злочиначки напад на голобраде младиће показује да није био могућ договор јер су муслимански руководиоци срљали у отцјепљење од тадашње Југославије.

Лозо сматра да су дешавања у Добровољачкој улици путоказ за касније догађаје у рату у БиХ и о томе какав је био однос зараћених страна према одређеним питањима.

„Њихова агресивност евидентна је у Добровољачкој улици, али и у каснијим настојањима да се овај злочин прикрије причом о `агресији` на БиХ и `геноциду` над муслиманима. Циљ правдања сопствене агресивности јесте покушај да буде избјегнута одговорност за почетак рата у БиХ“, оцјењује Лозо.

Он напомиње да муслиманске власти напад у Доборовољачкој улици правдају и наводним агресивним намјерама тадашње ЈНА у Сарајеву.

„Колона ЈНА која је покушала да помогне војницима који су били нападнути проглашена је за освајачку. Већ од овог случаја се гради виктимизација друштва, гдје се за улогу жртве пројектује муслиманска страна, док су сви остали, наводно, аргесори и злочинци“, наводи Лозо.

Он наглашава да је злочином у Добровољачкој улици показано да се против тадашње ЈНА и Срба у БиХ може урадити све што је противно међународним правилима.

„То је порука која је послата свим Србима – шта их чека у независној БиХ. Муслиманске власти су са својим формацијама жељеле да мајоризују српски народ, као и све који другачије мисле – то је знак Добровољачке улице“, прецизира Лозо.

Он указује да апсолутно није тачна муслиманска прича да су били ненаоружани јер се на снимцима од 2. и 3. маја 1992. године из Сарајева јасно виде припадници муслиманских формација који су наоружани америчким пушкама „М-16“.

„То показује да су били припремљени за рат, да су знали које ће циљеве напасти и да мирно извлачење војске није било у интересу тих формација“, појашњава Лозо.

Он напомиње да се злочин у Добровољачкој улици оправдава улогом појединаца, а не система, те да је то нешто што се и касније преноси у случајевима злочина над Србима.

„Смијешно је и оправдање једног од команданата у тадашњој Територијалној одбрани Јована Дивјака за злочине у Добровољачкој“, наводи Лозо и подсјећа да још нико није одговорао за злочин.

„То намеће питање – да ли Суд и Тужилаштво БиХ у миру покушавају остварити ратне циљеве муслиманске стране? Овакав однос је симптоматичан и указује на класичну виктимизацију друштва и оправдање злочина над Србима“, закључује Лозо у интервјуу Срни.

Почаст војницима ЈНА убијеним првих дана маја у Сарајеву данас су у Добровољачкој улици одали чланови породица страдалих, преживјели у овом злочину, као и званичници Републике Српске.

На мјесту страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици служен је вјерски помен, прислужене свијеће и положено цвијеће.

У Сарајеву су 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено.

У Добровољачкој улици, 3. маја, припадници Зелених беретки, Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА која се мирно, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, повлачила из Сарајева.

Тагови: БиХ, Добровољачка, Предраг Лозо