Подгорица нуди Београду излаз из ћорсокака у међудржавним односима на начин незабележен у дипломатској пракси. То што је предложила, могло би да буде елегантно решење да се Владимир Божовић врати на место амбасадора Србије у Подгорици, а да се ниједна земља не осети поражено. Али, и тај евентуални компромис би могао да поквари Мило Ђукановић.
Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, наиме, изразио је спремност да та земља прими нове акредитиве за амбасадора Србије Владимира Божовића, али је поновио да садашња црногорска влада не може поништити одлуку претходне о протеривању. Сада је лопта на терену Београда који би требало да се изјасни прихвата ли да поново формално изабере Божовића, кога би потом, да би ступио на дужност, опет морао формално да прихвати и Мило Ђукановић као председник Црне Горе.
Потез Подгорице није забележила дипломатска пракса
Кривокапић је навео да Србија, ако жели Божовића као једину могућност за будућег амбасадора у Црној Гори, то може урадити поштујући дипломатске протоколе.
Бивши амбасадор Милисав Паић, председник Српског спољнополитичког круга, за Спутњик каже да се током своје 38-годишње дипломатске каријере није сусрео са оваквим случајем и да је цела ова ситуација потпуно ван дипломатске праксе.
„Проблем је у томе што агреман амбасадору даје шеф државе. Сада је питање да ли би, у случају да се од стране Србије поново упути захтев за агреман, председник Ђукановић у оваквој ситуацији на то пристао, јер је очигледно да је он стајао иза одлуке црногорске владе да се Божовић протера из Црне Горе. Тако да је цела ова ситуација необична и било би нормално да се ово питање расправи у самој Црној Гори, између председника и Владе, односно да ли ће председник Ђукановић дати агреман за амбасадора Божовића или не“, објашњава Паић.
Према његовим речима, необично је да се сада сугерише да ова влада не може да поништи одлуку претходне о протеривању и да би Србија требало поново да поднесе захтев за агреман.
„Чини ми се да је ово у ствари покушај нове власти у Црној Гори да се извуче из постојеће ситуације и да за то пребаци одговорност на Београд, јер је неизвесно шта би се догодило са тим захтевом. Ово је дакле нешто што је потпуно изван дипломатске праксе, али Балкан је простор на коме су свакојака чуда могућа. Ипак, чини ми се да би Србија преузела на себе ризик да Божовић дође у ситуацију да му се не одобри агреман од стране председника Ђукановића и да ситуација остане каква јесте, с тим што би нова црногорска влада у том случају могла да „опере руке“ да је она понудила неки излазак из ситуације, али да решење није до ње“, категоричан је Паић.
Одлука у рукама председника
И бивши амбасадор Раде Дробац за Спутњик каже да је прихватање Владимира Божовића или било кога другог за амбасадора Србије у Црној Гори, у рукама председника те државе.
„Уколико председник Црне Горе није сагласан са тим, не видим да ће подношење нових акредитива влади нешто моћи да промени, јер није влада надлежна да поставља и разрешава амбасадоре, него председник“, указује Дробац и напомиње да уколико не постоји сагласност сва три нивоа – министарства спољних послова, владе и председника, тешко да то може да се реализује у било ком облику.
„Чини ми се да овим предлогом председник владе и влада ЦГ „перу руке“ од целе те приче, а да нису у стању да то превазиђу и разреше. Они дакле показују политичку добру вољу да изађу у сусрет, али објективно не могу да присиле председника да промени став по том питању“, примећује Раде Дробац.
Подсетимо, од амбасадора Србије у ЦГ Владимира Божовића је крајем новембра прошле године затражено да напусти Црну Гору јер је, како је наведено у саопштењу Министарства спољних послова те земље, Подгоричку скупштину 1918. назвао „ослобођењем“ и „слободном вољом“ црногорског народа.