Ово је, према мишљењу политиколога Александра Павића, закључак који би се могао извести из писма Међународне комисије Бундестага за људска права у којем се немачким парламентарцима скреће пажња на кршење људских права у Црној Гори поводом привођења владике будимљанско-никшићког Јоаникија и других свештеника СПЦ на православни празник.

Комисија се у писму посебно осврнула на употребу силе против представника СПЦ, као и на неадекватност полицијских мера приликом хапшења свештеника и истакла да имовина СПЦ може бити предата црногорској православној цркви коју ниједна канонска црква није званично признала.

Павић верује да је порука Комисије за људска права Бундестага изузетно значајна и да представља још један знак да Немачка није задовољна режимом у Црној Гори. Ипак, како додаје, треба имати на уму да се Немци, као и други западњаци, заинтересују за нечија људска права тек онда када њима то политички одговара.

Мило Ђукановић нема униформну подршку са Запада

„Нисам ни у каквој заблуди да њих заиста занима положај Срба у Црној Гори, јер су могли да реагују више пута у последњих петнаест година на то, нити да их занима положај цркве. Међутим, очигледно је да су забринути за своје интересе на Балкану и да их брине Ђукановићево понашање за које процењују да може доведе до озбиљних последица, дестабилизације и сукоба. Зато су и послали сигнал да неће седети скрштених руку уколико ситуација настави да се дестабилизује. Такође, ово је сигнал и црногорској јавности да Ђукановић нема униформну подршку са Запада, што може да охрабри неке елементе унутар Ђукановићеве партије, а такође и прозападно оријентисану опозицију“, сматра Павић.

Немачка се, каже, генерално активирала у последње време у смислу да се види њено противљење разним иницијативама које долазе из Америке везано и за евентуалну поделу Косова и Метохије, односно такозвано разграничење.

„Очигледно да немачка „дубока држава“ реагује на неке радње других „дубоких држава“ на нашем простору, па и у Црној Гори”, примећује наш саговорник.

Ђукановић прешао Рубикон

Упитан да ли ће власти у Подгорици имати слуха за поруку немачког Бундестага, Павић наводи да ово није први негативан сигнал који је послат ка Ђукановићу из Немачке последњих месеци, али да је вероватно најјачи.

„Међутим, Ђукановић је својим последњим иступањем прешао Рубикон и не показује ни најмању спремност ни за какав договор, ни за какво повлачење. Напротив, исказао је спремност за заоштравање ситуације па се чини да је прешао тачку без повратка и да је проценио да га на власти може одржати само изазивање озбиљних сукоба у Црној Гори. Тешко да дипломатске речи могу да утичу на Ђукановића, па верујем да је ово више порука онима који још имају могућност да спрече Ђукановића да направи хаос у Црној Гори да ће, уколико нешто не предузму, сви заједно бити одговорни за последице акција које доводе у питање мир на овим просторима”, оцењује политиколог.

Како додаје, иако Немачка не може да предузме кораке какве може Америка, Берлин на располагању има низ дипломатских полуга.

„Ово што је саопштено из Комитета је неки први корак, али није и последњи. Немци су тиме Ђукановићу упутили озбиљну поруку, а и онима у његовом окружењу, а сигуран сам да могу да упуте много јаче поруке. Ако их стварно занимају верске слободе, стање демократије и људских права они су и дужни да пошаљу много јаче поруке. Зато би конкретан следећи корак могло бити оглашавање канцеларке Меркел или саопштење из њеног кабинета у смислу да је Немачка изузетно забринута због ситуације у Црној Гори и да позивају Мила Ђукановића да не изазива сукоб“, закључује Павић за Спутњик.

Међународна комисија Бундестага за људска права (ИПМК) је у писму немачким посланицима подсетила да у Црној Гори трају вишемесечни протести изазвани Законом о слободи вероисповести који је усвојен у децембру 2019. и који представља претњу по имовину и светиње Српске православне цркве, преноси „Балканист“.

Немачки посланици мисле да би овом закону требало посветити велику пажњу уз оцену да секуларна држава мора бити неутрална по свим верским питањима и не сме доносити одлуке које дискредитују ову или ону религију.

Црногорска полиција је 12. маја ухапсила владику Јоаникија и седморицу свештеника будимљанско-никшићке епархије због литије на празник Светог Василија Острошког. Јоаникије је оптужен да је организовао масовно окупљање током карантина. Масовни протести са захтевом да се свештеници ослободе одржани су у Подгорици, Никшићу, Будви, Бијелом Пољу, Беранама и Пљевљима. Приликом растеривања демонстраната полиција је користила шок бомбе и сузавац.