Влада Црне Горе ради на примјени Закона о слободи вјероисповијести, а „прва мета“ су манастири Острог и Ждребаоник, изјавио је правни заступник Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве подгорички адвокат Далибор Каварић.
– Несрећна Влада, док се прави да преговара са домаћим и међународним субјектима, са невладиним организацијама и са Црквом, ради на примјени срамотног Закона – указао је Каварић.
Он је навео да поједини катастри навелико достављају податке Управи за имовину.
– Она /Управа/ пребира мошти наших светаца и преврће њихове ћивоте, водећи истрагу против њих, окривљујући их као да су незаконито уписали црквену имовину на цркву. Не случајно, први на мети и прва жртва владине националне политике и заокруживања идентитета јесте наша највећа светиња Свети Василије Острошки и манастир Острог, и Свети Арсеније и манастир Ждребаоник – истакао је Каварић.
У писаној изјави Каварић је оцијенио да то није случајно јер „кад отму, преукњиже, оскрнаве и обесвете Острог и Ждребаоник све ће друго бити лако“.
– Позивам сву браћу и сестре, Црногорце и Црногорке и све грађане којима је до закона и Устава да молитвено, наднационално, хришћански, изађемо на улице свих наших градова и у духу заједничке саборне молитве господу Богу у литији, својим присуством докажемо неприхватање овога безакоња, државе и народа – поручио је Каварић.
Према његовим ријечима, понавља се стара и уједно пише нова историја.
– Не сједимо кући, будимо на побједничкој страни Христове цркве на којој су били и наши свети преци и сви наши свети црногорски митрополити и владике. Господ и Свети Василије Острошки да благослови све који се боре за његову светињу, а рушитеље Бога и Острога, Господ Бог да одврати и уразуми – истакао је Каварић и додао да „нема предаха, нема предаје“.
У Црној Гори је крајем прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године, уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.
Усвајање тог закона наишло је на отпор православних вјерника у Црној Гори због чега се организују молебани и литије широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.