ПОТРЕСНА СВЈЕДОЧЕЊА: Село Чемерно споменик српске ратне голготе

У селу Чемерно надомак Илијаша данас сјећање на злочин у којем су муслиманске снаге, за само један дан, звјерски убиле 32 мјештана. За разлику од већине других некажњених српских стратишта, због злочина над Србима из Чемерна почетком године, оптужено је 12 припадника Територијалне одбране и тзв. Армије БиХ, којима би суђење у Суду БиХ требало да почне 21. јуна.

Чемерно – село споменик пријератног српског битисања и ратне српске голготе. Већ 26 година живи само у болним успоменама! Чемерни дан мјештанима и селу освануо је 10. јуна 1992. године. На небрањено, уснуло село насрнули су муслимани из Махмутовића ријеке, Корита, Сливна, Ораховице – из Брезе, Илијаша, Вареша. Погазили су договор о ненападању! Услиједило је звјерско иживљавање! За само сат ликвидирани су сви који нису успјели побјећи у оближњу шуму. Село је опљачкано! Куће до темеља спаљене. 32 живота угашена. Најмлађа жртва Рајко Трифковић имао је само 15 година. Најстарије жртве- старци и старице- већ су у девету деценију живота били загазили. У послијеподневним сатима, истог дана у село су пристигли српски борци и сродници! И затекли стратиште и згариште.

– Свашта су радили с њима. Милана Дамјановића је у кући нашла двије дјевојке, нема шта им нису урадили. Здравану Дамјановићу очи и нос су резани… Седморо мојих је страдало, између осталог брат и сестра – свједочи о овим страшним злочинима Жарко Трифковић.

Жене силоване, мушкарцима лобање разбијене, екстремитети поломљени, у кућама и шталама запаљени… Осморо Буњеваца, Трифковићи, Дамјановићи, Малешевићи, Рашевићи… Свако свједочење од претходног потресније.

– Мајка и два брата, од стрица двије кћери и син и стрина сви су измасакрирани – прича Јован Дамјановић.

Радоје Лазендић тада је једва препознао свог мезимца Љубишу. А бол душу и данас раздире. Једва проговара!

– Бацали су људе у ватру и палили… Прву изјаву дао сам 2000. године и тада сам рекао да ћу свејдочити када год буде било потребно и да ћу увијек рећи оно што сам видио – каже Лазендић.

Да и у судници понове шта су видјели, Лазендић и остали, прилику ће имати 26 година послије злочина и након скоро двије деценије наводне истраге. С годинама, сјећања нису изблиједјела. Нити ће икада! Свједочиће против предратних кумова и мислили су тада добрих комшија, који су на најјезивији начин „исказали“ комшијски сабур и мерхамет.

– Позивам становништво које зна за злочине и њихове починиоце да дођу на суд и дају изјаве како би се коначно казнили они који казну заслужују – каже Вељко Лазић, замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца.

А злочинаца има још! И наредбодаваца! И поред 12 за геноцид оптужених! У Чемерну Срба више нема. Село-споменик напуштено је и пусто. Зидине одавно у коров зарасле. А мирис тамјана се уздиже само једном годишње. Тако је уосталом и у свим сличним стратиштима у окилини Илијаша, у Брези и Варешу, гдје је некада живјело око 20.000 Срба. Данас једва 250 стараца, казује мјесни парох Божидар Тановић. И све их је мање.

– Годишње буде свага четири или пет вјенчања, крштења можда десет и то су углавном људи који овдје не живе, али који су везани за овај крај – каже Тановић.

Као што су дошли и данас! На темеље започете капеле! И спомен-обиљежје убијеним сродницима на којем је у перфидном прикривању злочина и злочинаца локална власт наредила да се натпис „злочин“ прекрије ријечју „збивања“. Да ли ће бх. правосуђе ову неправду напокон исправити и доказати оно што сви већ 26 година знају и понављају!?

Тагови: Чемерно