Постоје ли жртве другог реда: ДФ у децембру поднио Предлог резолуције геноцида у Велици који Скупштина НИЈЕ уврстила у дневни ред

„Демократски фронт ће и даље инсистирати на усвајању резолуције о Велици, али и на усвајању резолуције о масакру у Пиви, као и о свим другим страшним злочинима почињеним током и након Другог свјетског рата.  Јер, нема правде, нити суштинског помирења, ако постоје жртве првог и другог реда, ако се у региону сјећамо Сребренице, а прећуткује се, на примјер, Јасеновац, или Братунац, или Јадовно, или се чак славе Олуја и Бљесак?“, закључује Бојовић за портал ИН4С.

Последњих дана велика прашина се дигла због поновног усвајања Резолуције о Сребреници 17. јуна текуће године на истом засиједању Скупштине Црне Горе када је и смијењен министар правде и људских права Владимир Лепосавић.

>>Како је Скупштина други пут донијела исту Резолуцију: Само један посланички клуб остао досљедан<<

То је изазвало оштре реакције јавности, као и дијела владајуће већине али и званичног Београда.

Предсједник Србије Александар Вучић поручио да ће увијек бити уз свој народ у Црној Гори, да је усвојена Резолуција против виталних српских интереса и да представља мијешање у унутрашње ствари Србије. Са друге стране, опозиција и дио парламентарне већине (УРА, Демократе) упозориле су Србију поручивши да је Црна Гора независна држава и да Резолуција није уперена против српског народа.

Јуче је овим поводом реаговао и митрополит Јоаникије који је позвао власт да ради у корист народа и упитао „гдје је Јасеновац, Јадовно, Велика кад је већ усвојена Резолуција  о Сребреници?„. И патријарх Порфирије прокоментарисао је понашање режима у Подгорици, рекавши да су „они који су дошли да граде мостове, отупе оштрице“ а који су дошли „на крилима и у снази митрополита Амфилохија“ – изневјерили његово повјерење. 

Међутим, оно што је јавности мање познато јесте и предлог Резолуције о геноциду у селу Велика коју је поднио посланички клуб Демократског фронта (ДФ) на иницијативу посланика Демократске народне партије, Драгана Бојовића.

Два пута усвојена резолуција о злочину у сусједној земљи, а гдје су резолуције о злочинима почињеним на територији Црне Горе?

Подсјетимо, злочин у Сребреници десио се на територији сусједне државе у рату 90их година прошлог вијека, а у Велици на територији наше државе.

О том случају разговарали смо са послаником Бојовићем који је за наш портал рекао да је Демократски фронт још крајем децембра прошле године предао у скупштинску процедуру резолуцију о геноциду који се догодио у селу Велика, гдје је на најмонструознији начин побијено преко 600 житеља овог села, махом дјеце, жена, старих и немоћних лица.

Према његовим ријечима, ова резолуција се није још увијек нашла на дневном реду Скупштине, „ваљда због оне уобичајене аргументације из времена бивше Југославије да се не треба враћати у прошлост и да не треба продубљивати старе ране“.

„У складу са таквом аргументацијом, о овом масакру се ћути ево већ готово 80 година, као што се ћути и о злочину у Долима пивским и о другим стравичним злочинима који су се, током и након Другог свјетског рата, десили овдје код нас, на тлу Црне Горе, и за које нико никада није одговарао. С друге стране, већ други пут се у Скупштини Црне Горе расправља о Сребреници, и усвајају декларације и резолуције о Сребреници, иако се Сребреница налази на територији друге државе. Ко је нас овластио да доносимо коначне судове о догађајима у другим државама, уз сво уважавање и најдубљи пијетет према свим жртвама ратних дешавања у тим државама?„, рекао је Бојовић за ИН4С.

Ако доиста тежимо помирењу, истиче он – онда треба најприје да се позабавимо злочинима који су се догодили у Црној Гори.

„Црна Гора као држава има обавезу да ода дужно поштовање према свим невино пострадалим током и након Другог свјетског рата, дакле и према онима који су пострадали током деведесетих година, и да изрази жаљење и солидарност са свим жртвама и са њиховим породицама. Прећуткивање и заборав било ког ратног злочина, почињеног према било којој националној, етничкој или религијској заједници представља, како смо навели у  достављеној резолуцији,  потенцијално жариште нових међусобних сукоба, омета напоре за помирење и дубоко фрустрира успомену на жртве„, каже Бојовић.

Он додаје да се код нас се, међутим, најчешће прећуткују страдања већинског српског и црногорског народа, који је више пута у прошлом вијеку доживио и геноцид, и етничко чишћење, и етноцид.

„Не смију да постоје жртве првог и другог реда. Ми смо дужни најприје да се одредимо према ратним злочинима и злочинима против човјечности почињеним на тлу наше државе, да обезбиједимо сатисфакцију према свим жртвама и њиховим породицама, те да, на тај начин, створимо услове  за суштинско грађанско помирење и трајно превазилажење трагичних историјских сукоба и подјела. Због тога ће Демократски фронт и даље инсистирати на усвајању резолуције о Велици, али и на усвајању резолуције о масакру у Пиви, као и о свим другим страшним злочинима почињеним током и након Другог свјетског рата.  Јер, нема правде, нити суштинског помирења, ако постоје жртве првог и другог реда, ако се у региону сјећамо Сребренице, а прећуткује се, на примјер, Јасеновац, или Братунац, или Јадовно, или се чак славе Олуја и Бљесак?„, закључује Бојовић за портал ИН4С.