14.12.2021. - 15:06
фото: З. Шапоњић
Ако би наредне недјеље били одржани парламентарни избори за Демократску партију социјалиста (ДПС) гласало би 30,5 одсто грађана, Демократском фронту (ДФ) повјерење би указало 20,4 одсто, а Демократама 19,3 одсто, показало је истраживање јавног мњења које је спровео Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).
Резултати анкете показају да би Грађански покрет УРА добио подршку 6,2 одсто испитаника, док би за Бошњачку странку (БС) гласало 6,1 одсто црногорских грађана.
Истраживање које је спроведено од 1. до 11. децембра, а данас представљено,на узорку од 1.022 грађанина, показује да би Социјалдемократска партија (СДП) добила подршку 4,3 одсто испитника, док би се испод цензуса нашла Социјалистичка народна партија (СНП) са 2,9 одсто подршке.
Социјалдемократе би гласало 2,4 одсто испитаника, колико би подршке добила и Албанска алтернатива, док би Уједињеној Црној Гори глас дало два одсто испитаника.
Ако би премијер Здравко Кривокапић основао своју партију готово половина испитаника, њих 49,2 одсто, сигурно не би за њу гласала, док би та странка имала сигуран глас од 3,3 одсто испитаника. За ту партију могуће би гласало 12,5 одсто испитаника.
Да би ванредне парламентарне изборе требало што прије расписати сматра 31,7 одсто испитаника, док 12,9 одсто њих сматра да би их требало расписати истог дана кад и предсједничке. Против расписивања ванредних парламентарних избора је 26,2 одсто испитаника.
Одржавање избора у једном дану по општинама подржава 48,6 одсто гласача
Да би на наредним изборима, без обзира за кога ће гласати, побиједио ДПС сматра 32,8 одсто испитаника, њих 17,3 одсто сматра да би то био ДФ, а Демократе нешто мање од десет процената.
Резултати показују да би 58,5 одсто испитаника на наредним изборима гласало на исти начин као и 30. августа прошле године, док би њих 12,5 одсто гласало другачије.
Одржавање избора у свим општинама истог дана подржава 48,6 одсто испитаника.
Најбоље оцијењени политичар је Алекса Бечић, са просјечном оцјеном 2.5, затим Мило Ђукановић (2.35), Дритан Абазовић (2.23), Здравко Кривокапић (2.19), Милан Кнежевић (2.13), те Борис Богдановић (2.1).
Међу најлошије оцијењеним политчарима су Рашко Коњевић (1.72), Јована Маровић и Ник Ђељошај са оцјеном 1.68, те Иван Брајовић и Генци Ниманбегу са оцјеном 1.61.
Процентуално, удио највеће оцјене (5) за политичаре има Ђукановић (17,1%), Бечић (11,2%), Кнежевић (8,9%), Андрија Мандић (7,7%), премијер Кривокапић (6,6%).
Митрополији СПЦ највише се вјерује
Што се тиче повјерења у институције, на првом мјесту је Српска православна црква (СПЦ) са степеном повјерења од 47,3 одсто, а готово исто толико (47,2%) испитаника има повјерења у систем образовања.
Здравствени систем нашао се на трећем мјесту с повјерењем од 45,9 одсто.
Грађани, са друге стране, најмање вјерују тужилаштву (21,8%), политичким партијама (13,9%) и Црногорској православној цркви (ЦПЦ) – 10,1 одсто.
Да Црна Гора иде погрешним путем сматра 46,8 одсто испитаника, док сваки четврти испитаник (њих 24,6 одсто) вјерује да је наша земља на правом путу.
Учинком Владе премијера Здравка Кривокапића веома незадовољан је сваки трећи испитаник (33,1%), док је углавном незадовољан скоро сваки пети (21,1%).
Веома или углавном задовољно је 23,3 одсто испитаника.
Истраживање је показало да је најбоље оцијењен ресор финансија, рада и социјалног старања на чијем је челу Милојко Спајић. Да то министарство веома или углавном добро ради сматра 45,9 одсто испитаника.
Слиједе Министарство економског развоја (36,4%), Министарство здравља (34,3%), те одбране (31,6%).
Три најлошије оцијењена министарства су вањских послова (18,7%), просвјете, науке, културе и спорта (18,4%), те правде, људских и мањинских права (16%).
Кад је ријеч о европским интеграцијама, чланство наше земље у ЕУ подржава 71 одсто испитаника, док чланство у НАТО подржава 46 одсто испитаника, за разлику од њих 31 одсто који су против.
Маршалов план министра Спајића има безусловну подршку 44 одсто испитаника, док тај план, уз страх од посљедица по економију, подржава скоро 23 одсто испитаника. Да план није реалан и да представља само пропаганду сматра 15,3 одсто испитаника.
Кад би био попис
Кад је ријеч о попису становништва, да се спроводи у овом моменту, 44,7 одсто испитаника би се изјаснило да су Црногорци, 33 одсто Срби, 7,9 одсто Бошњаци, 4,6 одсто Албанци, а 5,1 одсто муслимани.
У поређењу с истраживањем из јуна 2020, број грађана који би се изјаснио да су Срби порастао је за око два процента.
