
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Нова Стратегија националне безбедности САД, прва под актуелном Трамповом администрацијом, представља одустајање од вечите НАТО експанзије и јасно одрицање од либералног интервенционизма. Oви ставови су добра вест не само за Србију, већ и за цео српски народ, и у матици и у региону, сматра политиколог Александар Павић.
Реч је о документу који по први пут после више деценија назначава да САД не желе даље ширење Северноатлантског савеза, као и да се убудуће неће бавити пословима других држава осим ако се те активности директно не косе са њиховим интересима, наводи Павић.
Павић оцењује да је овакав заокрет за Србију стратешки значајан. Ови ставови значе смањење притиска на Србију да мора, ако не искрено, оно барем фингира евро и евроатлантске интеграције.
„Друго, то дефинитивно скида могућност пријема лажне државе Косово у НАТО, што је за нас јако важно. Трећа ствар, то потенцијално смањује притисак и на Републику Српску, јер годинама слушамо од разних високих званичника НАТО-а да имају још необављеног посла на Балкану. Наравно, то се односи на БиХ и Србију, које једине нису интегрисане у НАТО, а Република Српска је била брана томе све време. Ако је Америка против даљег ширења НАТО-а, то је добра вест за Републику Српску“, поручује он.
Ово је први пут да се у званичном америчком документу обистињује нешто што је било незамисливо последњих 30 година: затварање врата НАТО-а, укључујући и покушаје да се преко Приштине убрза геополитички притисак на Србију.
Павић подсећа да је Република Српска већ осетила ефекте повратка Трампа у Белу кућу.
Администрација је, одмах по преузимању власти, укинула санкције које је Бајденов режим увео Милораду Додику и другим лицима из Српске, показујући да САД више не желе да глуме протектора унутар БиХ, нити да одлучују ко може, а ко не може да учествује у политичком животу.
То је била прва порука Вашингтона да је улогу високог представника потребно угасити, да се не планира нова рунда притисака на Српску, као и да народи у БиХ морају сами да се договарају.
Павић оцењује да оно што је повољно за српски народ, аутоматски представља политички потоп за структуре које деценијама рачунају да ће НАТО завршити послове које су започели пре 80 година.
Испада да добре вести за српски народ значе лоше вести за друге, некадашње Хитлерове савезнике, који су преко НАТО-а желели да доврше своје недовршене послове са српским народом. Ставови из Стратегије су јасан знак да више не могу да рачунају на НАТО да за њих обавља прљав посао.
„Тако да, све у свему, као што су реакције из Москве позитивне, барем на намере које су исказане у новој Стратегији националне безбедности, тако и ми можемо да кажемо да су намере што се нас тиче нешто што је много позитивније него ишта што смо са те стране чули још од почетка југословенске кризе“, објашњава наш саговорник.
Друга важна одредница нове стратегије јесте преломна тачка у америчкој спољној политици: САД више не желе да мењају режиме по свету, извозе револуције, нити ратују због „вредности“.
„Ово је прелазак на једну прагматичну политику. То ће значити огроман заокрет јер се свет навикао на то да се из Вашингтона свака тачка на земаљској кугли проглашава за национални интерес САД. То се користило као повод за интервенцију, мешање у унутрашње ствари других држава, за покретање обојених револуција. Ово је нешто сасвим друго“, истиче Павић.
Овакав заокрет не захвата само Балкан — он мења глобални концепт америчке доминације.
Павић подсећа да је већ у првој Трамповој администрацији постојала јасна резервисаност према НАТО-у.
„Тешко да би Мило Ђукановић пао да је Хилари Клинтон била на власти. Још тада се видела Трампова антипатија према ширењу НАТО-а: није био вољан да Црна Гора уопште буде примљена у Алијансу“, наглашава он.
Другим речима, оно што је сада званична доктрина, у пракси се видело већ раније — само без потпуне институционализације.
Посебно осетљиво питање јесте како ће нова стратегија утицати на евроинтеграције. Павић оцењује да је то пре свега проблем оних који су „фанатично посвећени евроатлантском путу“.
У документу се први пут прави јасна разлика између Европе као континента, са којом САД желе конструктивне односе и ЕУ елита, које америчка администрација види као агресивне идеолошке структуре.
„Ово је практично најава неке нове антифашистичке коалиције између САД и Русије, где би противник биле ратнохушкачке ЕУ елите, које је Сергеј Лавров недавно назвао Четвртим Рајхом. Те елите се спремају за рат против Русије, а у документу је јасно назначено да је то јако забрињавајуће и да Америка не жели то“, каже Павић.
Ово је можда најдраматичнији део стратегије: САД отварају простор за сарадњу са Русијом против „милитаристичког Брисела“.
Према Павићевим речима, Србија и Република Српска поново улазе у период у којем ће морати да изаберу страну — али овог пута стране нису оне из деведесетих, већ потпуно другачије геополитичке конфигурације.
„Мораћемо да схватимо да Вашингтон и Москва сада скоро да најављују, ако не неку врсту савезништва, онда координацију против садашњих ЕУ елита које желе да уведу цео континент у рат. То ћемо морати да имамо у виду јер ћемо опет морати да се опредељујемо, на којој страни историје ћемо бити“, закључује Павић.