Суд Босне и Херцеговине је још једном демонстрирао како изгледа када те кадија тобоже тужи, па ти онда тобоже суди. Зато је Додиков позив да Срби напусте институције БиХ логичан, али да ли је и изводљив?
После ослобађајуће пресуде Суда Босне и Херцеговине Насеру Орићу, о чијим злочинима над Србима су сведочили чак и Бошњаци, председник Републике Српске Милорад Додик позвао је представнике из реда српског народа да изађу из свих институција БиХ.
„Ја ћу позвати све важне људе у Српској, и ово је тачка преко које се неће проћи“, изјавио је Додик нагласивши да је ослобађајућа пресуда Орићу доказ да нема казне за злочине над Србима и да је само довољно да Бошњак суди Бошњаку да би био ослобођен.
Данашња пресуда је, сматра он, и прилика да буде рехабилитована прича о већ заказаном референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.
Саговорници Спутњика из Републике Српске, политички аналитичар Анђелко Козомара и новинар Игор Гајић, сматрају да је Додиково реаговање сасвим логично, али су и скептични да би до напуштања институција могло да дође.
„Готово је сто посто сигурно да припадници коалиције Савез за промене неће напустити институције власти у БиХ, ни да их је неко други позвао, а поготово ако је то урадио Додик“, наводи Козомара, подсећајући да су све његове позиве досад игнорисали.
Он напомиње да је управо тако прошао и Додиков позив да заједно иду на референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, који су неуставне категорије јер нису предвиђене Дејтонским споразумом.
„Они неће напустити институције, и не треба гајити било какве илузије да су они у овом тренутку спремни да се одрекну угодних позиција које имају у Сарајеву, где су плате у институцијама БиХ много веће него у истим таквим институцијама у ентитетима“, наглашава Козомара, објашњавајући да су тај изум наметнули странци управо да би привукли људе да раде у институцијама БиХ.
На питање да ли ће пресуда Орићу рехабилитовати референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, овај аналитичар каже да је Додик под притиском већ две године да се одрекне тог референдума. Због тог референдума под притиском пре месец дана је био изложен и претњама. Јавност не зна што се догађало иза паравана, када је он невољно пристао да се одлука о референдуму стави ван снаге, каже Козомара.
Бањалучки новинар Игор Гајић сматра да је Додиков позив логичан у односу на комплетну фарсу око суђења злочинцу Насеру Орићу, али је и он, као и Козомара, мишљења да је тешко спроводив.
„Људи који раде у институцијама БиХ немају тај патриотски набој. Они имају набој према платама“, сликовито је објаснио ситуацију.
Као што је својевремено било најава да ће људи који партиципирају у власти БиХ из РС изаћи из институција, па се то није десило због добрих плата, тако ће бити и сада, напомиње он.
„Што се тиче саме пресуде, симптоматично је да је дошла у тренутку када се воде разговори о суспензији референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. Мислим да је ово замка за Додика из које може да изађе само ако настави да се принципијелно понаша, јер таман када је требало да се суспендује одлука о референдуму, дошла је оваква пресуда, која је више него срамотна. Додик нема избора него да каже да је та одлука Народне скупштине још актуелна. Значи, она још није суспендована, објављена је у Службеном гласнику и референдум би могао да се организује“, истиче Гајић.
Нико није за овакав рад Суда и Тужилаштва БиХ осим Бошњака. А то је, сматра он, „чисто гурање БиХ у још већи распад и још већу диференцијацију све три стране“.
На питање да ли ће ненапуштање институција од стране Срба значити само њихово формално одржавање, Гајић каже да, што се тиче званичног Сарајева, пре свега Бошњака, њима тај формални оквир једино и треба.
„Изласком представника РС из тих заједничких институција био би блокиран рад. И онда се враћамо на 1992. годину. Ово све више личи на 1992. годину, када су били игнорисани захтеви српског народа, а Алија Изетбеговић и чини ми се Стјепан Кљујић наставили да раде у БиХ, не рачунајући уопште на присуство Срба“, указује Гајић.
Он сматра да је рад Суда и Тужилаштва БиХ трагичан и да се то намерно ради да се Срби што више испровоцирају и да предузму радикалне кораке, какви су референдум и иступање из институција. Гајић, међутим, не верује у снагу људи који раде у Сарајеву, почев од Младена Иванића, да начине такав корак. Њима је, каже, лепо у Сарајеву, а како ће им бити у Бањалуци — на њима је да одважу.
„Пресуда Насеру Орићу је заиста скандалозна и доводи у питање целокупан правосудни систем у БиХ“, сматра политиколог Велизар Антић, који каже да је сада велико питање како наставити сарадњу са њима. Он, међутим, сматра да би радикалан потез какав је повлачење Срба из институција у овом тренутку највише штете нанео управо РС.
Антић је мишљења да би опрезно требало поступати и када је у питању референдум о Суду и Тужилаштву БиХ.
Он не верује да би референдум донео оно што се очекује, а честим посезањем за референдумом, по његовој оцени, испуцан би био један јако битан елемента борбе РС.
Антић сматра да би посланици као представници народа требало да се боре на други начин, да иду ка другим инстанцама — Уставном суду, ка европским институцијама, да би се нашло решење за ситуацију у којој је очигледно да судови у БиХ не раде на прави начин.