ПОРУКА ИЗ ЗАГРЕБА: „У БиХ 90-их почињено 50-ак ритуалних одсијецања глава. Био је то зачетак данашњег исламског тероризма“

Од почетка 90-их и прије него што је почео рат у БиХ почели су долазити муџахедини, и то на позив самог Изетбеговића. У фебруару1992. више од 100 муџахедина добива држављанство БиХ

Мирослав Туђман у великом интервјуу за загребачки Јутарњи лист каже да је ово што се сада дешава по Европи дешавало и у БиХ деведесетих година.
„Био је то зачетак данашњег исламског тероризма. Почињено је чак педесетак ритуалних одсијецања глава. Бригаде Армије БиХ које су носиле назив “муслиманске“ имале су арапске ознаке, ишли су у битке с покличем Алаху екбер, а биле су састављене од домаћих муслимана, али активних вјерника. Фикрет Абдић тврди да је услов да бихаћки Пети корпус добије већу помоћ био да прими у свој састав муџахедине. Он је то одбио. И неки заповједници Армије БиХ нису били задовољни с муџахединима јер су они нападали и муслимане који нису били довољно радикални, али нису се усудили ићи против политике Алије Изетбеговића.

Туђман истиче да је уочи потписивања Даyтонског споразума Изетбеговић муџахединима гарантовао да неће бити протјерани из БиХ. Чињеница је, каже, да су двојица од оних 18 који су срушили Свјетски трговински центар у Њујорку имали искуство из борби у БиХ.

Због тога је четири седмице након терористичкон надпада у Њујорку, Алија Изетбеговић морао дати оставку“, додаје Туђман.

На питање како је на такву Изетбеговићеву политику гледао тадашњи турски предсједник Демирел, који је био у изврсним односима с Фрањом Туђманом, Мирослав Туђман одговара:
„Демирел је био посредник у смиривању хрватско-муслиманских сукоба, али он је припадао турској секуларној опцији. Парадоксално је али истинито да је Демирел давао пуну подршку хрватској политици. Изетбеговић је далеко већу подршку добијао од Ирана и Саудијске Арабије. Услов за њихову финансијску помоћ био је долазак и прихваћање муџахедина“.

Туђман истиче да Турска већ неколико деценија жели ући у ЕУ, а Европа то кочи што је у многоме, како каже, детерминирало промјене у турској политици.

„Утјецало је и Арапско прољеће у којем су урушене стабилне блискоисточне аутокрације. На Блиском истоку је вјерски фактор постао пресудан. Истовремено, Иран на свој начин постаје оно што је некада била Турска. То су све процеси које Алија Изетбеговић није био у стању акцептирати. Међутим, промјене у Турској све више јачају везаност актуелне бошњачке службене политике уз Ердогана и величање његове политике“.

Иако је, како каже, Алија Изетбеговић акцептирао развој догађаја у Турској када је рекао да БиХ оставља у аманет Ердогану, али само зато што је муслиманском корпусу у БиХ Османско Царство исходиште и темељ идентитета у којем су, како они мисле, мултикултуралност и мултиконфесионалност били најбоље ријешени.

„Изетбеговић и муслиманска интелигенција говоре да се геноцид над муслиманима проводи већ стољећима, од 1878. када је Турска напустила Босну и Херцеговину. О геноциду над муслиманима они говоре и прије почетка рата деведесетих. Тако је стварана позиција Муслимана као жртве која по дефиницији мора бити у праву, те предоџба да су захтјеви жртве увијек легитимни и демократски.

Успут, Изетбеговић је у разговорима с хрватским вођством деведесетих тражио да се босански Срби уопште не признају као партнери у преговорима јер су агресори. Не може се цијели народ прогласити неприхватљивим. Неприхватљив може бити режим, а на цијели народ.“, рекао је Туђман.