ПОРОДИЦЕ СТРАДАЛИХ У МУРИНИ ПОРУЧИЛЕ МАРКОВИЋУ: Не могу се жалити жртве, а славити НАТО убице

Ни осамнаест година од НАТО бомбардовања Мурина не блиједи сјећања на недужне жртве. Овогодишња годишњица је најтужнија због доношења одлуке о упаску Црне Горе у НАТО.

Подсјећамо, од НАТО бомби животе су изгубили дјеца Мирослав Кнежевић (1985), Оливера Максимовић (1986), Јулија Брудар (1989), те Вукић Вулетић (1953), Милка Кочановић (1930) и Манојло Коматина (1927).

Мирко и Марко Кнежевић, отац и стриц страдалог Мирослава, казали су за „Дан“ да „ни осамнаест година од подмуклог НАТО бомбардовања Мурина, не блиједи сјећање на недужне жртве.

„Овдје су одржавани и бројни други скупови за неутралност и против уласка Црне Горе у НАТО, али ова годишњица је најтужнија због уласка Црне Горе у НАТО. Ову годишњицу обиљежавамо у вријеме приступања Црне Горе злочиначкој НАТО алијанси. На издајничком скупу на Цетињу, 28. априла, 46 посланика рекло је – „да“ у НАТО. Тако се Црна Гора придружила непријатељском НАТО пакту који је 1999.године извршио агресију на СРЈ и Црну Гору, а чије последице, по размјерама разарања, трајној радиолошкој контаминацији ’ земљишта и броју страдалих имају карактер геноцида. НАТО неће донијети никакво добро Црној Гори, јер гдје је НАТО, тамо нема слободе, тамо су војне базе, тамо је и опасност од међународног тероризма. НАТО убице моћи ће сада да несметано газе по земљи у којој почивају они које су убијали, а наши момци мораће да ратују и гину као НАТО војници за њихове интересе. Саопштавање имена наших жртава на том скупу доживљавамо као њихово друго убиство, ништа мање болно од убиства од стране НАТО-а. Поручујемо премијеру Марковићу да он не жали жртве бомбардовања, а притом аплаудира убицама“, поручили су Мирко и Марко Кнежевић.