Идеал туристичких радника – да туристи оставе паре, а да не дођу на летовање – за сада је у Црној Гори половично испуњен. После одлуке владе да после 1. јуна граница остане замандаљена за посетиоце из Србије и Босне и Херцеговине, много потенцијалних туриста ових двеју земља одлучило је да „остане код куће“.

Тако је испуњен први део идела и остаје проблем што он може бити само половично испуњен, јер до сада нису „пронађени“ туристи који остављају паре, а не долазе на дестинацију. Посебно се такви, ако их и има, неће појавити у сезони у којој је још у предсезони корона вирус „демолирао“ глобалну индустрију туризма.

Све и да „нелојална“ конкуренција готово свакодневно не доноси одлуке којима просто „ваби“ туристе у своја летовалишта. Попут, рецимо, Бугарске у којој се ове године туристима неће наплаћивати сунцобрани и лежаљке, или Сицилије, која гостима нуди попуст од 50 одсто на авионске летове и сваку трећу ноћ бесплатну. Такође, и Јапанци су спремни да плате половину путних трошкова само да им гости дођу, а вероватно ће бити још иновативних и креативних идеја широм света како би се привукли туристи.

Зато се може претпоставити да спорна одлука владе Црне Горе о „рампи“ на граници за грађане Србије и БиХ може жестоко да угрози летњу сезону 2020.

Црна Гора да искористи литијање за летовање

Црна Гора је прва „корона фри“ држава у Европи, али све остало код Мила није „фри“ и дебело се плаћа, а најскупље је бити Србин, каже за Спутњик новинар Михаило Меденица.

Према његовим речима, „Мило би да дођемо на летовање али се плаши да не дођемо на литијање“. Зато је желео да предупреди ту ситуацију, а да је паметан, искористио би потенцијал литија у овој сезони, сматра Меденица.

„Не, дођите на летовање, него – дођите на литијање. У сваком случају, то је најмасовнија манфестација која се догодила у Црној Гори и која ће се, хавла богу, још дуго догађати. Да им је имало памети, па да искористе пун потенцијал тога, и бог да их види“, каже Меденица.

Међутим, Ђукановић по свом старом добром обичају сузбија све што ваља у Црној Гори, додаје он.

„Отворила му се перспектива која њему није баш најсјајнија, али за Црну Гору је предивна. Никад Црна Гора није била пунија туриста и никад није било више рекреативаца у шетњи по Црној Гори него минулих месеци, а биће, бога ми, и будућих, колико видим и искрено се надам“, закључио је Меденица.

Континуитет политике „нек Србији цркне крава“

Политиколог Цвијетин Миливојевић каже да у одлуци црногорског режима нема никакве економске и рационалне логике. Реч је о потпуно ирационалном потезу, тим пре што су већину туриста у Црној Гори чинили грађани Србије и БиХ.

„Уколико у овој фази не отворе границе и за грађане тих земаља, онда је сасвим бесмислено отварати их за грађане Пољске или неких западноевропских земаља који немају ни навику ни обичај да летују у Црној Гори. Ако и летују на Јадрану, углавном летују на хрватском делу Јадрана или у Италији“, каже Миливојевић.

А то је само још један доказ да не постоји пуно логике у потезима које црногорска власт повлачи, додаје он.

„Рецимо, од те приче са насилним покушајима узурпирања нечега што је свето у ЕУ и на Западу којима Црна Гора тежи, а зове се имовина, у овом случају имовина Српске православне цркве, па до неких потеза који се тичу, фактички чистог инаћења, односно спровођења политике нек Србији цркне крава“, истиче наш саговорник.

Миливојевић додаје да „Црну Гору нико није тукао по ушима“ да међу првима призна независност Косова, нити да гласа за пријем Косова и Метохије у Унеско и подсећа да је Метохија, пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца „била у надлежности тадашње Краљевине Црне Горе“.

До Берлинског конгреса – један и по излаз на море

Он подсећа да је Црна Гора до Берлинског конгреса фактички имала „један и по излаз на море“ на потезу од Бара до Улциња, а све остало је била Бока Которска која је била део БиХ под Аустроугарском. И данас имамо гранични камен код Игала који говори да је БиХ, у оквиру Аустроугарске била до Херцег Новог, додаје наш саговорник.

Уз то, мало људи зна да је озбиљна квадратура прилаза мору, у ствари у власништву СПЦ и да без отимања те имовине Црна Гора не може ни да газдује тим делом морске обале, истиче Миливојевић.

„То је све отварање старих рана које не воде ничему, а на крају крајева, од тога директну штету имају грађани Црне Горе и држава Црна Гора која највише живи од туризма и који ће јако мало приходовати ако ова бесмислена одлука остане на снази“, оцењује саговорник Спутњика.

Ол инклузив – струја, вода

Миливојевић подсећа и да је највећи део грађана бивше Југославије Црну Гору узимао као туристичку дестинацију „под б, или ц“, али да је од деведестих година „стицај околности“ учинио да грађани, пре свега Србије и делова БиХ, преусмере своја интересовања на Црну Гору.

Оног тренутка кад се отворила могућност релативно повољних летовања после 2000. године показало се да је туристичка понуда Црне Горе неконкурентна, јер је била скупља од сличних или чак атрактивнијих дестинација у земљама ЕУ од Грчке до Шпаније, наглашава Миливојевић.

У првој деценији овог века са растом стандарда грађана Србије до светске економске кризе 2008. године, српски туристи почели су да мање-више масовно летују и у ваневропским дестинација

ма, на пример у Турској, Тунису и Египту, откривши све благодети „ол инклузив“ аранжмана. А из тог времена остао је као шаљиви слоган црногорског туризма: „Ол инклузив – струја, вода“.

Зато би Црна Гора, чак и да да нема ових мера, требало озбиљно да се забрине да ли ће доћи до осеке туриста и да поступи управо супротно – да охрабри чак и оне туристе који нису размишљали о Црној Гори да евентуално дођу, а не да одврати оне који би једини у неким великим бројкама походили црногорску обалу, закључио је Миливојевић.