Лидер Бошњачке странке и потпредседник Владе Црне Горе Рафет Хусовић не одустаје од захтева да се бошњачки симболи (полумесец) уврсте у ред државних симбола најмлађе балканске државе, док Биљај Касами, лидер „Бесе“, албанског опозиционог покрета у Македонији, захтева да се албански језик прогласи за службени језик у тој држави.

Касами је већ израдио предлог четири уставна амандмана који предвиђају да се албански језик у Македонији дефинише као службени. То би укинуло садашње тумачење албанског језика као другог званичног језика, који се службено употребљава само у срединама у којима Албанци чине више од 20 одсто становништва. Касамијеву иницијативу подржали су друга албанска опозициона групација Алијанса за Албанце и њен лидер Зијадин Села.

Хусовић пак тврди да Устав Црне Горе ту државу није дефинисао као хришћанску, већ као грађанску, вишеверску и вишенационалну, где су права свих народа једнака пред Уставом и законима.

„Додавањем полумесеца који је симбол ислама шаљемо јасну поруку да смо сазрели као друштво и да је данашња Црна Гора прави израз европских вредности“, сматра Хусовић.

Иако та два догађаја, како кажу саговорници Спутњика, подгорички новинар Марко Вешовић и професор Универзитета у Скопљу Александар Даштевски, нису ништа ново, они су коинцидирали појављујући се готово истовремено и наводе на помисао да су стари и нови уступци Бошњака и Албанаца дошли на наплату Милу Ђукановићу и Зорану Заеву.

Дакле, кад су се решавала крупна државна питања која су важна за власти у Подгорици и Скопљу, Бошњаци и Албанци су били ту. Сада и они очекују политичке бенефите.

Тема измене државних симбола у Црној Гори актуелна је практично од референдума о независности, напомиње Вешовић. И тада су бошњачке организације захтевале да се њихови симболи уграде у црногорске државне симболе, како би се изашло у сусрет ономе што су сматрали да су њихови легитимни захтеви.

„Као што видимо, они од тих захтева нису одустали, а чак се тврди да су неке договоре постигли и у времену пре референдума, када је договарана подршка бошњачког народа стварању независне Црне Горе. Да ли је то тачно или не, тешко је рећи, али постоје одређени гласови и аналитичари који су указивали да је договор о државним симболима, односно инкорпорирању исламских симбола у државне симболе, предреферендумски договор са Ђукановићем, односно врхом црногорске власти“, каже Вешовић.

Захтев бошњачких странака тада није усвојен, али евидентно је да не намеравају да одустану. То је потврдио и сам Хусовић, додаје Вешовић.

У Ђукановићевом ДПС-у, сматра он, не постоји расположење да се бошњачким захтевима изађе у сусрет. Међутим, пошто од Бошњачке странке зависи парламентарна већина, она ће моћи да, како објашњава Вешовић, уцењује ДПС и да тражи конкретну редефиницију државних симбола Црне Горе.

Државне симболе не прихвата већина црногорских грађана, јер нису имали прилику да се о њима изјасне, напомиње Вешовић.

„То остаје потпуно нерешено питање, као што је и даље нерешено све у вези са идентитетским питањима у Црној Гори. И не видим да се то може решити у неком краћем временском периоду, а држава која нема решена основна питања не може бити ни демократска, ни слободна. Нажалост, то је случај у Црној Гори данас“, закључује Вешовић.

Према мишљењу професора Даштевског, амандмани на Устав Македоније које је поднео Касами, сада неће проћи због слабости Бесе и Алијансе за Албанце, али такође сматра да ти амандмани неће добити подршку ни „издајника“, посланика ВМРО–ДПМНЕ који подржавају премијера Зорана Заева.

Међутим, постоји могућност да албанске партије наставе са својим захтевима за увођење албанског језика као службеног и после измена Устава. Даштевски подсећа да је у Собрању већ усвојен закон о двојезичности који је македонски председник Ђорђо Иванов одбио да потпише. Сада, каже Даштевски, Албанци покушавају да преко Устава остваре своје намере.

За сада се владајућа албанска партија ДУИ није придружила тим захтевима, али Даштевски најављује ту могућност.

„ДУИ ће сто одсто то урадити, али они су искуснија, већа партија, и они ће то извести софистицираније. Или ће се повезати са СДСМ (партијом Зорана Заева), која има неколико посланика Албанаца, или ће договорити да то реше после избора. ДУИ је најагресивнији у тим захтевима, али неће да контактирају са опозиционим албанским партијама, јер су у лошим односима“, напомиње Даштевски.

ДУИ сада неће радити ништа у вези са албанским језиком, јер не желе да изгубе рокове за измену Устава и промену имена Македоније, додаје он.

Све у свему, изгледа да се наставља игра и у Црној Гори, и у Македонији. С обзиром да и власт Мила Ђукановића и власт Зорана Заева зависе од мањинских партија, у једном тренутку мораће да им изађу у сусрет. Када ће то бити, тешко је рећи, али тренутак се приближава.