Политика: Може ли НАТО да заустави литије у Црној Гори
Према незваничним сазнањима Политике Подгорица различитим каналима тражи већи ангажман НАТО у решавању унутрашње кризе
Мило Ђукановић и Јенс Столтенберг (Фото: НАТО)
Безбедносна ситуација у Црној Гори, у којој се већ недељама литијама протестује због усвајања Закона о вероисповести, стабилна је, поручују из Подгорице, али се све чешће позивају и на чињеницу да су чланица НАТО-а. А чувени пети члан НАТО повеље, коју потписује свака држава када приступа овом војном савезу, гласи да је напад на једну напад на све чланице.
Да ли у алијанси оно што се дешава поводом спорног закона тумаче као угроженост своје чланице? И колико су у Подгорици успешни у убеђивању НАТО савезника да су жртва хибридног рата који против њих води Србија, како је то пре неколико дана рекао Предраг Бошковић, црногорски министар одбране?
„Од експерата из НАТО земаља, који су упознати с дешавањима у Црној Гори, добили смо веома корисне савете и смернице који ће нам помоћи у даљем јачању институционалних капацитета за суочавање са хибридним претњама”, објаснио је Бошковић. Из НАТО-а су до сада као претњу Црној Гори означили само Русију. Половином јануара на седници Војног комитета алијансе одлучено је да се у Црну Гору упути НАТО контрахибридни тим за подршку. Како је објаснио председавајући Војног комитета НАТО-а, маршал Стјуарт Пич, алијанса се директно суочава с настојањима руских хибридних напада па се у Црну Гору упућује тим „са циљем да помогне у јачању способности земље и одвраћању хибридних изазова”.
Према незваничним сазнањима „Политике”, у Подгорици су покушали различитим каналима да још више активирају НАТО. Тако су, наводно, за помоћ молили и директора Дирекције за источну и југоисточну Европу и централну Азију Министарства спољних послова Белгије Лука Либоа (некада амбасадора у СЦГ, а затим и у Хрватској, на Кипру, у Грчкој) да његова земља подржи став о неопходности већег ангажмана НАТО-а, али их је он, према тим информација, одбио с образложењем да алијанса неће реаговати поводом верских питања.
Министар одбране Србије Александар Вулин одбацује оптужбе из Подгорице на рачун Београда и поручује да „нема ни најмање сумње да Србија нити покреће нити је покретала ни једну једину активност која би могла да се тумачи као хибридна претња према Црној Гори” и додаје да није разлог да се због природне везаности Срба у Црној Гори за Србију позива на НАТО повељу.
У Вашингтону и Бриселу се до сада држе прилично суздржано када је реч о дешавањима у Црној Гори. Из њихових позива „обема странама на суздржаност и тражење решења у вези са законом” дало би се закључити да их званична Подгорица није потпуно уверила да нема ничега спорног у Закону о верским слободама. Уз опаску да би Београд требало да тражи појашњење Бошковићевих речи и да одавно није видела тако лошу и непримерену изјаву, Јелена Милић, председница Центра за евроатлантске студије, каже и да је проблем са Србијом што не схвата да је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а.
„То подразумева многе ствари, институционалну размену знања и искуства. Подсетила бих да је НАТО још пре неколико година основао Центар за стратешке комуникације са седиштем у балтичким земљама, а с појачаним нивоом хибридних операција које долазе из Русије, Европска унија и НАТО у Хелсинкију су основале Центар за борбу против хибридних операција”, објашњава Милићева за „Политику” и додаје да је Црна Гора прошла непријатну ситуацију 2016.
Она истиче да је Црна Гора мала и с ентитетским изазовима врло подложна разним врстама хибридних операција и с обзиром на то да иду избори, мора да делује контрахибридно. „Битно је да Србија схвати да је НАТО још пре пар година усвојио сајбер, односно информатички простор као четврти домен рата. Дакле, ако вам се деси сајбер-напад, то је основ да се покрене колективни одговор НАТО-а. Србија то мора да има у виду и Црна Гора то има у виду јер се осећа угрожено. Она није тражила да НАТО зарати са Србијом, већ размену информација и искуство”, каже Милићева.
И Црна Гора и НАТО искорачују из нормалног понашања, сматра Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ. „Црна Гора је своје осећање ослабљености због потеза који је повукла почела да НАТО-у представља као угроженост од Србије. А НАТО, не проверавајући, то користи као изговор да најављује своју подршку Црној Гори као чланици. Или је Црна Гора ово што се дешава с литијама НАТО-у представила као неку врсту другог имена за мешање у унутрашње послове или је НАТО узео то за изговор да се појави као заштитник Црне Горе у тренутку када она има свој унутрашњи проблем”, објашњава Јовановић за наш лист и додаје да Подгорица покушава да унутрашњи проблем који не може да реши пребаци на леђа Србији.
„То би било врло растегљиво тумачење члана 5 Повеље НАТО-а. Ја у овоме видим озбиљну заплашеност НАТО-а због развоја унутрашње ситуације у Црној Гори, где је власт изазивачким потезом подигла на ноге велики део популације, поготово оне која осећа приврженост Србији”, сматра Јовановић.
Јелена Церовина
Наслов и опрема: Стање ствари
