Политичко Сарајево је буквално ушло у црвено усијање после ступања на снагу одлука из Републике Српске да се на њеној територији више неће примењивати и неће важити одлуке и надлежност институција које нису настале из Дејтонског мировног споразума – Суда и Тужилаштва БиХ, СИПА (Државне агенције за истраге и заштиту ) и Високог судског и тужилачког већа БиХ.
Сарајево је беспомоћно
Из Федерације су ово доживели, како су рекли, као „државни удар“ и Уставном суду БиХ предали апелацију поводом усвојених закона у РС, а нису изоставили ни захтев упућен амбасадорима Европске уније да реагују на одлуку из Српске.
Политиколог из Бањалуке Анђелко Козомара каже да Република Српска овим не руши БиХ, и да ни у једном тренутку се реч сецесија није чула у РС а председник РС Милорад Додик је јасно ставио да знања да му рад поменутих институција на територији Федерације не смета.
„Подсећам да се савет за имплементацију мира ПИК поводом ових дешавања огласио и рекао да домаће снаге треба да реше настале неспоразуме. Дакле, међународна заједница полако се повлачи из наметања одлука БиХ , претњи и свега онога чега смо били сведоци свих ових година у БиХ,“ напомиње Козомара.
Наравно да је Сарајево разбеснела ова одлука Српске али то је, каже он, последица, у ствари њиховог понашања према РС и притиска који се врши на РС уназад пар година као никад пре.
Како раде неуставне институције
„Сведоци смо да је СИПА интервенисала најчешће у РС тако што је хапсила Србе, да су суд и тужилаштво БиХ поготову одел за ратне злочине Србима доносили пресуде експресном брзином, док су суђења Атифу Дудаковићу генералу и команданту 5. корпуса Армије Републике БиХ за кога постоје телевизијски снимци како наређује да се све што је српско убије и запали суди седам година и још није ни одржано главно рочиште“, подсећа наш саговорник.
Дакле, очито је да ове институције нису радиле у духу независности и праведности и равноправности према свима.
„Република Српка је реаговала рекао бих у последњи час у ситуацији која је била готово безизлазна у борби за њен опстанак. То се сада доводи све у везу са пресудом Додику, као његова освета – ко хоће може и тако да тумачи, али чињеница је да је њему оптужница и пресуда донета за годину дана, а понављам, Дудаковићу није одржано ни прво рочиште, као и још многим Бошњацима и то за тешке ратне злочине које су починили над Србима,“ каже Козомара.
Дакле, додаје саговорник Спутњика, Срби имају пуно право да покушају да врате надлежности из Дејтонског споразума.
„Апелација Уставном суду БиХ је очекивана и она по мени ништа не значи јер ће Уставни суд усвојити сваку апелацију која стигне од стране Бошњака против Срба. Тројица страних судија и два Бошњака увек су прегласавали остале судије Уставног суда и није ништа необично што ће овај суд прогласити ове документе РС неуставним и позвати на одговорност челнике РС,“ каже Козомара.
И брак потпишете па се се разведе…
То што се Сарајево позива да су се и РС и Федерација сложиле писмено око оснивања ових институција објашњава се тиме што је у неком тренутку, додаје он, Српска била под великим притиском странаца, односно, тадашњег високог представкина Педија Ешдауна.
„То је био једна суров режим у БиХ и тада су посланици гласали за наметнуте институције и одузимање надлежности РС по Дејтону. У Уставу пише тачно да су се две стране сложиле у неком тренутку око неких ствари али и брак се потише за вечност па се разведете,“ каже он.
У међувремену, огласило се Тужилаштво БиХ и упутило позив Милораду Додику да се у понедељак појави у њиховим просторијама због дела рушења правног поретка БиХ, на шта је Додик одмах одговори да се на то неће одазвати.
Апелацију крњем Уставном суду БиХ поводом усвојених закона у Републици Српској који су данас ступили на снагу у РС предали су Денис Бећировић, члан Председништва БиХ, Денис Звиздић, председавајући Представничког дома и Кемал Адемовић, заменик председавајућег Дома народа.
Додик се у међувремену у Београду састао с председником Србије Александром Вучићем и том приликом поновио да Српска не жели рат и сукоб и да тражи поштовање уставног поретка. Уз још један позив Бошњацима на разговор, он је поручио да ће Српска наставити да се политички бори за своја права.
