ПОЛИТИЧКИ ПАКАО ЗБОГ УГОВОРА СА СРПСКОМ ЦРКВОМ: Различита виђења споразума са СПЦ најављују нову кризу у Црној Гори

ЈЕДИНА дилема која још постоји око окончања процеса доношења Темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве јесте да ли ће црногорска Влада, која га је припремила и дотерала до парафирања, уопште – преживети.

Премијер Дритан Абазовић и његов кабинет од објављивања текста овог споразума на мети су баражне ватре црногорских екстремиста који најављују рушење Владе и нови круг вишегодишњег политичког пакла.

У средишту кампање против договора са СПЦ је Социјалдемократска партија, чији су министри Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић најжешћи критичари Темељног уговора. Исто важи и за ДПС који, иако формално у опозицији, пружа подршку мањинској Влади. Овакав однос снага у црногорском парламенту, упркос Абазовићевој вољи, ставља знак упита над најављеним финалом уређења односа са СПЦ, али и фокус помера ка осталим парламентарним странкама.

У седиштима већине партија и коалиција које су уписале победу на изборима 2020. године „Новостима“ је речено да чекају званичну иницијативу и формализацију њеног текста, након чега ће се и одредити.

Поводом салви критика на рачун текста споразума и најаве рушења Владе, посланик Демократског фронта Милун Зоговић каже да је потпуно ирелевантно какав ће однос СДП имати према озбиљним друштвеним питањима која треба да мире, а не да свађају Црну Гору. За њега, Темељни уговор је већ усвојен.

– Потписали су га грађани који су корачали у литијама које су уједно и биле својеврстан референдум о овом питању. Да ли ће или неће СДП партиципирати у влади је обична театралност која говори и о самој влади у којој та превазиђена, ретроградна и погубна идеологија егзистира. Улога СДП је свађалачка, она која негује и баштини достигнућа 12-јулске Црне Горе, а не бастадурске антифашистичке од 13. јула 1941. године. Нажалост, најбоља потврда у каквој се идеолошкој каљузи налазила Црна Гора три протекле деценије је могућност да протагонисти идеологије Секуле Дрљевића имају икаквог утицаја на друштвена кретања – оцењује Зоговић.

Пламене реакције из редова СДП донекле је загасио њихов почасни председник, шеф црногорске дипломатије Ранко Кривокапић, који је рекао да „не треба журити, већ сачекати да се види шта пише у уговору па тек онда планирати даље активности“. Он је поновио да СПЦ не може бити потписник Темељног уговора, него само четири регистроване епархије.

У Демосу Миодрага Лекића су категорични да СДП не може да прети обарањем Владе, сматрајући да би министри Кривокапић и Коњевић, ако то желе, могли да поднесу оставке и на тај начин отворе кризу Владе.

Посебну делицију овом питању дају и разлике у погледима председника Мила Ђукановића, односно његове партијске војске, на Темељни уговор. И док је он дао „пасивну“ подршку Темељном уговору, из Комисије за афирмацију државног идентитета ДПС наводе да се тим документом негира постојање Цетињске митрополије и црногорске цркве. Поручују да уколико влада прихвати текст уговора, онда ће, додају, признати и верификовати „неистине Српске цркве којима се негира постојање Цетињске митрополије и црногорске цркве и којима се црногорско верско, културно и државно наслеђе сврстава у српско“.

– Ако се уговором призна становиште да је аутокефална црогорска црква само део СПЦ, дакле да је реч о огранку Српске цркве, онда су и њени митрополити и владари из династије Петровић Његош – српски владари и митрополити – поручују из ДПС.

ИМПЕРИЈАЛНИ АКТ БЕЗ ПРЕСЕДАНА
У ОЦЕНАМА садржине нацрта Темељног уговора најдаље је добацило Црногорско друштво независних књижевника које је радну верзију споразума назвало „империјалним актом без преседана у миленијумској историји Црне Горе“!

– Литије нису организоване због угрожених права верника цркве Србије, која је и у време бивше власти била држава у држави, него да би се променио секуларни карактер друштва и коначно асимилирала црногорска нација – каже Милорад Поповић.