Покрет за одбрану Косова и Метохије: После Косова и Метохије на ред долази Република Српска
Тајновита седница Савета за националну безбедност одржана 22. марта поново уводи државу у опасну зону велеиздаје, овога пута Републике Српске, али по моделу Косова и Метохије.
Повод најновијег скривеног антидржавног маневрисања режима, тј. његовог вође, јесте non–paper Немачке и Француске, којим се припрема коначно брисање уставних права (и дејтонских и ентитетских) Републике Српске на свој живот. У том документу садржане су изричите претње и одговарајуће мере Српској уколико не одустане од своје легитимне и легалне одбране.
Да је реч о недоличном маневрисању свемоћног чиниоца власти и живота у Србији, најпре говори чињеница да је објава о постојању тог опасног документа препуштена начелнику генералштаба задуженом да прикрије а не да обелодани о чему се заправо ради. А овај ни то није успео у свом кратком и неспретном иступу из којег смо сазнали једино да је „врховни командант“ упознао Савет са документом и да се надаље ради о „дефинисању смерница и задатака“. То није случајна подударност са последњим циклусом предаје Косова и Метохије, који је довршен марта 2023. прихватањем бриселско-охридских споразума. Почетак тог процеса био је још септембра 2022, када је домаћа јавност сазнала за некакав немачко-француски non–paper који, по упорном вишемесечном тумачењу режимског вође, није представљао никакав ултиматум Србији. Та месецима континуирана превара јавности откривена је јануара 2023, када смо били сучени са прихватањем документа (међународног споразума између „Косова и Србије“), где се Србија обавезује да дефенитивно и de iure призна независност „Косова“.
Данас се у јужној српској покрајини врши отворени терор над Србима, а да држава не предузима било какве противмере. Простор албанског терора више није само подручје јужно од Ибра, већ управо оно северно од ове реке. Тамо више ни српски матуранти не могу да обележе завршетак матуре а да их не провоцира разуларена албанска руља и не малтретирају полицијски упарађени насилници. Ко за то међу режимлијама мари…
Уместо тога, режим у Србији у јавност пушта „пробне балоне“, упућене албанским насилницима и њиховим западним заштитницима, којима предлаже „интегрисање“ последњег што је Србима на КиМ остало, школства и здравства, у „косовски систем“. То би се, како кажу заменик председника Српске листе и један представник српског „НВО сектора на КиМ“, спровело тако што би Приштина издавала „лиценце“ за рад ових српских установа. Тако ће курикулуме, наставне планове и програме, спискове професора и наставника Универзитета у Северној Митровици и српских школа, као и целокупан рад српских здравствених установа, одобравати исти они који спроводе терор над преосталим Србима на Косову и Метохији (овде). О томе у централној Србији не говоре ни режим ни опозиција, нити они који се тобоже боре за спас српских универзитета.
У Републици Српској управо се догађа косовски сценарио из септембра 2022. Улога званичне Србије у томе је пресудна. Ако Србију и надаље буду представљали виновници опште српске несреће, дакле и оне која се више од деценија догађа у самој Србији, можемо у Републици Српској очекивати исход сличан оном на Косову и Метохији. О томе већ сведоче изјаве које долазе из режимских кругова (овде).
Све то мора бити предмет политичке акције смене режима, која се одвија већ шест месеци. Ако се ови судбински догађаји буду држали на маргини постојеће побуне, или, штавише, сасвим игнорисали, исти непријатељ – и изван Србије, и у Србији – истим средствима уништиће и целу Србију.
У Београду, 24. маја 2025.
