Појачава се притисак: Да ли је Црна Гора све ближа војном укључењу у сукоб у Украјини?

Стеже ли се око Црне Горе обруч да уради оно што никад није у својој историји, да пошаље војску на исток за подршку снагама које ратују против Русије?

Да, констатује део овдашње јавности, погази вековну традицију, своје слободарство, да на Русију крене са онима који су Црну Гору бомбардовали пре само четврт века, убијали децу и невин народ? Колико је та држава у овом тренутку близу својеврсној историјској перверзији садржаној у тој могућности?

Заменик председника Војног комитета НАТО-а генерал Ендрју Ролинг о овој је могућности говорио почетком октобра када је јавности у Црној Гори потврђена информација да је на самиту у Ваштингону постигнут договор 32 земље чланице алијансе, међу њима је и Црна Гора, да се покрене мисија односно пошаље НАТО војска чији ће циљ бити да обучи Украјинце „да победе Русију“.

Генерал Ролинг тада је објаснио да Црна Гора, колико он зна, „нема примедби на ту мисију“, да војне трупе неће ићи у Украјину већ ће „украјинске војнике обучавати у Пољској и Немачкој“.

Крајем августа ове године, чланови Савета за безбедност и одбрану Црне Горе, на 35. седници којој је присуствовао и премијер Милојко Спајић, како је тада саопштено из Кабинета председника државе, информисани су о могућностима ангажовања припадника војске Црне Горе у саставу мисије војне помоћи Европске уније за подршку Украјини (ЕУМАМ) кроз билатерални ангажман са Републиком Словенијом.

„Посебно је наглашено да ће све активности у оквиру наведене мисије бити реализоване на територији неке од земаља Европске уније и да нити један припадник Војске Црне Горе неће ући на територију Украјине. Утврђени предлог одлуке о ангажовању припадника Војске Црне Горе у поменутој мисији Савет за одбрану и безбедност ће доставити Скупштини Црне Горе на разматрање и одлучивање“, саопштено је тада из Кабинета председника што је почетком септембра и учињено.

Према једном од извештаја Европске комисије, Црна Гора је још септембра прошле године, када је на челу владе био премијер Дритан Абазовић, званично затражила да буде део мисије ЕУ у Украјини у којој могу учествовати и земље које нису чланице и чији је циљ да до зиме 2025. године обучи 75.000 украјинских војника.

Од почетка у оптицају је варијанта у којој би тројица официра ВЦГ обучавали украјинске војнике на територији Немачке.

„Црна Гора снажно стоји уз Украјину у њеној борби за очување територијалног интегритета и суверенитета, као и слободу украјинског народа. Подршку и солидарност изражава не само реторички, већ и кроз конкретан политички ангажман, као и финансијски и хуманитарни допринос“, наводи се у једном од саопштења Минстарства одбране Црне Горе.

Могућност слања црногорских официра да обучавају украјинску војску потврђена је у априлу ове године на састанку државног секретара у Министарству одбране Марка Марковића са амбасадром украјине Олегом Герасименком.

Два месеца пошто је Савет за одбрану и безбедност Црне Горе доставио Скупштини предлог одлуке о учешћу црногорске војске у мисији помоћи Украјини, та тачка још није стављена на дневни ред скупштинског заседања, констатује данас Радио Слободна Европа.

На питање америчког радија – „зашто предлог одлуке још није на дневном реду“, из „Скупштине на чијем је челу проруски председник Андрија Манди“ није одговорено, док је по мишљењу бившег начелника Генералштаба ВЦГ Драгана Самарџића, предлог одлуке „наишао на опструкције у парламенту“.

И док се за учешће у ЕУМАМ мисији Црна Гора као нечланица ЕУ јавила добровољно, учешће у мисији о којој је говорио генерал Ролинг обавеза је на основу чланства у НАТО-у. Тзв. НСАТУ мисија за помоћ Украјини договорена је јула ове године, а учешће у њој захтева процедуру која креће из Владе, односно министарства одбране преко Савета за одбрану и безбедност до Скупштине као крајње инстанце.

„Стотине чланова персонала биће распоређене у седишту у Висбадену у Немачкој и у логистичким центрима у источном делу НАТО-а да би пружили подршку Украјини. НСАТУ би требало да буде потпуно оперативан у наредним месецима“, преноси данас РСЕ.

У јавности Црне Горе нема много дилеме како би евентуално гласање у Скупштини Црне Горе о учешћу војске ове државе у сукобу у Украјини прошло. Сем дела владајуће већине, за ову одлуку сигурно би гласао и опозициони ДПС са сателитским странкама. Против би сасвим сигурно, ако би одлука дошла на дневни ред, биле странке коалиције „За будућност Црне Горе“ Андрије Мандића и Милана Кнежевића.

Влада Црне Горе увела је 25. октобра ове године, на основу мера Савета ЕУ, нове санкције Русији, али не једногласно, него гласовима већине министара. У Скупштини Црне Горе опозиција је од министра вањских послова Ервина Ибрахимовића тражила да каже ко од чланова Владе није био за санкције Русији, иако је то свима у Црној Гори сасвим јасно.

Сасвим је јасно и шта јавност у Црној Гори, у зависности од политичког пола на коме се ко налази, мисли о војном укључивању Црне Горе у рат у Украјини. И то на страни оних, како потенцирају неки од наших саговорника, „који су нас и 1915. и 1941.године клали и убијали, масакрирали“, а „против Руса који су наши вековни заштитници и пријатељи, браћа по вери и крви“.

Помињу и да кад је год „кроз историју било тешко, Црна Гора је помоћ тражила у Санкт Петербургу или у Москви, не у Берлину или Бриселу.

Књижевник из Подгорице Милутин Мићовић недавно је за РТ Балкан оценио да је „Црна Гора, уласком у НАТО, пристала да ради против своје историје, против свог слободарског карактера, и против свог народа“.

По његовом мишљењу, „Црна Гора, извршавајући обавезу према Алијанси, симболички улази у тешку националну и историјску срамоту“.

По речима Спасоја Томића, уредника портала „083“ из Никшића, „могућност да се Црна Гора укључи у сукоб давајући војну подршку Украјини, нешто је што не би требало да се дешава“.

„Црној Гори је потребан мир, потребно је немијешање у један сукоб на који не може утицати, а најмање је потребно да се наши војници не дај Боже враћају у ковчезима. Очекујем да ће прије свега коалиција ЗБЦГ и НСД као водећа странка ове коалиције која се налази у власти реаговати и спријечити могућност да се овај сулуди потез оствари, јер конфронтирање са једном таквим супер силом каква је Русија ни у ком случају није пожељно“, каже Томић за РТ Балкан.

Наш саговорник додаје да „очекује да се и премијер огради од оваквих сулудих идеја и да на тај начин Влада као орган који води и спољну и унутрашњу политику пошаље јасан сигнал да се не слаже са оваквим идејама“.

„Мој лични став је да Црна Гора треба да води избалансирану политику која мора ићи у смеру балансирања између Истока и Запада, са пре свега добросуседским односом према Србији која се наметнула као најважнији регионални играч и чији председник Вучић води управо политику дипломатског баланса. На крају, овакав сценарио се мора избећи по сваку цену, јер нам је било доста ратова деведесетих, па нисмо сада дужни да водимо нечије туђе ратове“, каже Томић.

Председник ДНП-а Милан Кнежевић још пролетос је, после првих најава о слању црногорских официра да обучавају украјинску војску, рекао да би „Црна Гора могли бити легитимна мета Русије у случају ескалације рата у Украјини“.

Што се тиче НАТО пакта чији је Црна Гора члан од 2017, авиони алијансе гађали су током бомбардовања СРЈ 1999. године више мета у Црној Гори, од војног аеродрома у Голубовицима, подеземног складишта авиона у Тузима до касарни у Никшићу и Даниловграду.

Овде се не заборавља и 30. април 1999. године када су у Мурину НАТО бомбама убијена деца, четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић, тринаестогодишња Оливера Максимовић, деветогодишња Јулија Брдар. Тог дана побијени су и недужни људи, Вукић Вулетић, Милка Кочановић и Манојло Коматина, повређено је десетак мештана.