Почетком деведесетих година, када су почињали сукоби у БиХ, земљишне књиге су говориле да Срби имају у свом власништву 64 посто територије. Садашње решавање једног од најосетљивијих питања, питања имовине у Федерацији БиХ, на један манипулативан начин, имало би за циљ да Срби остану без имовине и представљало би поигравање са реалношћу.
Овако професор међународног права на Факултету у Бањалуци Милош Шолаја коментарише писање листа Политика да је „усклађивање земљишних књига у Федерацији БиХ, започето још 2014. године, нови удар на имовину Срба који су некада живели на простору тог ентитета“, уз оцену да је овакво поступање један од начина да се тај елемент власништва Срба у ФБиХ умањи.
Наиме, због такозване „хармонизације“ података, која се обавља крајње нетранспарентно, већина Срба, без обзира на то што су стварни носиоци права, могла би да остане без имовине у ФБиХ, наслеђене од својих предака, пише лист.
Како се наводи, Србима се не упућују писмени позиви везано за поступак хармонизације између катастра и земљишних књига, па иако су носиоци права „они не знају да се над њиховом заосталом имовином или поседом спроводи било какав управни или судски поступак“. Обавештења се објављују само у Службеном гласнику ФБиХ или листу „Дневни аваз“.
Професор Шолаја каже да је чињеница да су многи Срби напустили Федерацију за време рата и да немају реалне могућности да добију информацију о томе шта се дешава са њиховом земљом и уопште са земљишним књигама, са њиховим стањем имовине и са стањем некретнина на одређеним земљиштима.
„То свакако утиче и на ону одредбу из анекса Мировног споразума по којем они који су оштећени могу да буду и обештећени, а не само да им се врати имовина. Јасно је да је овде циљ био да што мање људи зна да је у току усклађивање земљишних књига и да по том основу остану без имовине. То је заиста прозирно и представља задирање у људска права. Мислим да овим, пре свега, бошњачке власти и они који су под њиховим утицајем желе да постигну да тај имовински део не буде више већински у рукама српских власника, пре него што се и дефинитивно разреши Анекс 7 Мировног споразума, а то је право на повратак“, напомиње Шолаја.
Како каже, за разлику од Федерације, катастарске власти Републике Српске о поступку хармонизације између катастра и земљишних књига носице права обавештавају поједначно, писменим путем на адресу.
„На крају крајева, питање повратка имовине завршено је одавно, одлуком Високог представника. Ту и тамо је можда још неки случај заостао, али углавном сви који су аплицирали за повратак имовине, укључујући земљу, куће и станове, су то добили. Дакле, у Републици Српској то није неко питање, а усаглашавање са реалним стањем се редовно ради и сваки власник појединачно одлази у катастарску управу и тамо то решава. Међутим, када хоћете да заобиђете стварну ситуацију, као у овом случају, онда то обавештење дајете путем масовних медија и проглашавате то довољним, односно обавезним информисањем. Знате, у БиХ излазе и други дневни листови, као што је „Глас Српске“ у Бањалуци, „Независне новине“ или „Дневни лист“ у Мостару“, категоричан је наш саговорник.
Како додаје, много људи који имају имовину у Федерацији БиХ данас живи у Србији или земљама од Америке до Аустралије.
„Чињеница да се о овом питању људи обавештавају путем Службеног гласника ил „Аваза“ је заиста настојање да се изманипулише читав поступак и да неки остану без земљишта и имовине“, сматра Шолаја.
Према његовим речима, немогуће је овим поводом не повући паралелу са сличним дешавањима на Косову и Метохији.
„Те ствари су се на Косову, додуше, дешавале и много раније, па данас, након што се много Срба иселило са Косова имамо огромну већину Албанаца као власника њихове имовине. Са друге стране, чак и да та земља у Федерацији БиХ остане у некој „сивој зони“, она ће фактички да припадне ономе ко је запоседне и ко је обрађује или на њој нешто ради, а таквих случајева већ имамо, нарочито на Косову. Тако да се овде ради по сличним принципима и сличним методологијама које никако не могу да буду у корист Срба“, закључује професор Милош Шолаја за Спутњик.