ПОДГОРИЦА: Универзитетски професори формирали организацију „Не дамо Црну Гору“

У Подгорици је 77 универзитетских професора формирало невладину организацију “Не дамо Црну Гору”. Они су на прес конференцији позвали све људе добре воље да се укључе и помогну борбу у правцу стварања друштва заснованог на поштовању људских права, међународних конвенција, Устава Црне Горе и обичајног „чојства и поштења“.

Извршни директор покрета – „Не дамо Црну Гору“, професор др. Здравко Кривокапић, казао је да је сама организација настала и везана за тренутак када „професори не дају светиње“, те да су они одлучили да оно што имају као своју најјачу снагу – знање понуде ономе кога највише воле, а то је – Црна Гора.
Циљеви нове невладине организације

„Наша НВО има три сегмента дјеловања од којих је најзначајнији онај који припада академској сфери, а то је организација округлих столова и трибина на актуелне теме и проблеме у Црној Гори. Циљ је да направимо пресјек стања и после тога понудимо сет мјера које могу да помогну превазилажењу таквог стања“, казао је Кривокапић.

Он је нагласио да живимо у преломном тренутку за Црну Гору, прије свега када је у питању угрожавање слободе вјероисповјести и истицања мишљења које никада није било спорно у Црној Гори.

„И наравно великом броју дискриминација у овом кратком периоду од када је усвојен закон о слободи вјероисповјести, који је по нама нечастан и резултат одређених односа снага. Погрешно не може постати исправно, а нетачно не може постати тачно, само зато што се одређена већина тако договорила“, додао је он.

Његошеви стихови као мото

Он је поручио да се на просторима Црне Горе данас води невидљива и видљива битка између истине и лажи, добра и зла, правде и кривде, па су зато професори своје дјеловање поткријепили Његошевим стиховима, које сматрају мотом за успостављање владавине права:

„Ал тирјансту стати ногом заврат,

Довести га к познанију права,

То је људска дужност најсветија!“

Кривокапић се осврнуо и на лого који су универзитетски професори узели за своје удружење, а то је Његошева капела на Ловћену.

„Његошева капела на Ловћену која је сада замијењена маузолејом, свједочи о непоштовању изворног односа према некоме ко је дао одређени завјет. Ја још у ЦГ нијесам чуо да је неко прекршио очев завјет, поготово на самрти, и да га није испоштовао. Ми имамо стање да је завјетна капела која је поново била обновљена 1920-тих година, нешто што представља основни исказ љепоте и једноставности, а са друге стране генијалности, а ту је наравно и Ловћен који је заштитни знак Црне Горе и симбол у сваком погледу“, поручио је др Кривокапић.