ПОДГОРИЦА: Спремају „утамничење” Богородице Филермосе

Након што је „препливала бројна мора, прелетела бројнa брда и планине” и обишла пола света, чувена икона Богородице са Родоса биће утамничена у Цетињској пећини, повише Цетињског манастира, седишта Митрополије црногорско-приморске (МЦП). Место које је власт планирала да борави једна од три највеће светиње у хришћанству која је, по предању, лично урађена руком апостола Луке, повод је спорења представника и институција власти и МЦП.

Ова икона је увршћена у категорију културних добара од националног значаја. У манастир Острог стигла је са још две светиње – десном руком Светог Јована Крститеља и честицом Часног крста, првих априлских дана 1941. Ту их је похранио млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Светиње је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, који је тадашњем игуману Острога Леонтију Митровићу оставио у аманет да их чува.

Након што је тадашња тајна полиција у јесен 1952. године претраживала манастир, у келији игумана пронађене су реликвије које је су однете и остављене у сеф тајне полиције, да би тек 20. јануара 1978. године честица Часног крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је по сили власти отишла у музеј. За светиње дуго скоро да нико није знао, осим митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је тајну обелоданио на заседању Архијерејског сабора Српске православне цркве на Цетињу, на Лучиндан 1993. године.

Чудесна икона Богородице Филермосе таји у Плавој капели Народног музеја на Цетињу, и поново је, ничим незаслужено, постала повод бројним полемикама и спорењима. Министарство одрживог развоја и туризма објавило је тендер за извођење радова на измештању иконе у простор Цетињске пећине. У тендеру пише да је реч о првој фази радова чија је вредност процењена на 1.650.000 евра. Радови предвиђају изградњу подземног објекта који ће имати салу посвећену „контемплацији иконе” која представља Богородицу Филермосу на локацији у захвату Детаљни урбанистички план „Историјско језгро Цетиња”, са модерном прилазном саобраћајницом. Директор Управе за заштиту културних добара Анастазија Мирановић недавно је казала да ће се измештањем иконе у Цетињску пећину створити услови за посету више стотина хиљада ходочасника годишње. Према пројекту, нови дом Богородице у потпуности ће бити испод земље, површине између 250 и 300 квадрата, а моћи ће одједном да прими стотину особа, биће опремљена системом за контролу топлоте и влажности, као и за заштиту реликвије.

Митрополија црногорско-приморска годинама понавља да је Богородици Филермоси место у Цетињском манастиру, где се налази рука Јована Крститеља, који је крстио Исуса Христа, и честица Светог крста, или у манастиру Острог, односно у неком од других православних храмова у Црној Гори.

Председник цетињске општине Александар Богдановић у више наврата изјавио је да је Филермоса власништво државе, па је самим тим и њено измештање државни пројекат.

Историчар уметности са Цетиња Александар Чиликов уверења је да би било добро решење ако би се икона сместила у новоизграђени црквени објекат, изван пећине. „Уз њу треба сместити и друге две реликвије, које су са Филермосом стигле на Цетиње, под условом да су доступне свим конфесијама”, рекао је Чиликов и додао да се „Богородица Филермоса, позната као заветна икона Малтешких витезова, може искористити за верски туризам”.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да се на највреднијој икони хришћанства не смеју зарађивати паре.

„Они се надају да ће свет доћи. Европа и свет ће доћи, али када светиња буде тамо где јој је место, а њено је место је у манастиру Острог”, став је митрополита Амфилохија. „Надам се да ће и наше власти, што скорије то боље за њих, да је одхапсе, јер она је ухапшена и отета први пут у својој историји, а њена је историја врло стара и везана за апостола Луку, ученика Христовог, који је написао Јеванђеље по Луки. Чак је и турски султан уступио и Часни крст и руку Светог Јована Крститеља и икону Филермосу 1523. године јовановцима. Он је имао поштовања и дао им да је чувају у цркви. Она је за цркве насликана, за молитве, а није насликана за музеје”, истакао је Амфилохије Радовић.

Тагови: Подгорица