„Земље-кандидати: Република Северна Македонија, Црна Гора и Албанија, као и Исланд и Норвешка, које су део Европског економског простора, придружују се овој одлуци Савета (о санкцијама)“, наводи се у саопштењу.

Такође се напомиње да ће након овог корака ове државе водити своје националне политике у складу са одлуком Савета ЕУ.

Европска унија након тога је поздравила приступање пет држава трећем пакету санкција Белорусији, који је ступио на снагу 17. децембра прошле године.

Раније је Европска унија неколико пута објављивала списак санкција Белорусији: 2. октобра, 6. новембра и 17. децембра. Председник Александар Лукашенко стављен је на „црну листу“ у другом пакету.

Белорусија је увела реципрочне санкције Европској унији. Међу уведеним мерама је обустављање активности координационе групе „Белорусија-ЕУ“ и снижавање нивоа учешћа земље у Источном партнерству. Министарство спољних послова Белорусије 18. децембра је саопштило да је припремило одговор на још једне рестриктивне мере ЕУ.

Масовни протести опозиције почели су у Белорусији 9. августа, након председничких избора. Према подацима Централне изборне комисије, на изборима је победио актуелни председник Александар Лукашенко са 80,1 одсто освојених гласова. Опозиција није признала резултате избора и сматра да је победила Светлана Тихановска.

Осим тога, одржавају се и митинзи присталица Лукашенка, чија је инаугурација одржана 23. септембра. Полиција је саопштила да се протести у Белорусији радикализацују. Европска унија више пута је изјављивала да не признаје резултате председничких избора у Белорусији.  У међувремену, низ западних земаља увео је индивидуалне санкције лицима за које се верује да су умешана у изборна кршења и сузбијање протеста.