ПОДГОРИЦА: Црногорски рјечник између корица политика и увреде
Фото: РТРС
Албанци и Бошњаци огорчени и траже повлачење црногорског рјечника, у издању ЦАНУ. Спорно у рјечнику: Мјесец планета, Албанци Агарјани, а Дража антифашиста. Ник Ђељошај најавио кривичну пријаву против аутора речника.
Тек што је ЦАНУ објавила први том „Рјечника црногорског народног и књижевног језика“ са 12.018 ријечи, на преко 500 страница, међу којима, како кажу приређивачи, и 3.445 речи које припадају народном говору и одражавају црногорски менталитет, услиједиле су оштре критике албанских и муслиманских политичара у Црној Гори, али и дукљанских идеолога.
Ово дјело окарактерисали су као „антиалбанско“ и „антибошњачко“, захтијевајући његово хитно повлачење. Албанци су протестовали због одредница, које их вријеђају, као што је „Агарјан“, која се описује као „муслиман, невјерник, безбожник, Турчин“. Реаговали су и Бошњаци преко посланика Суље Мустафића, који је рекао да су одреднице у „Рјечнику“ увредљиве за све припаднике бошњачког народа, захтијевајући његову забрану, док је посланик Албанске алтернативе, Ник Ђељошај, најавио подношење кривичне пријаве против аутора, и да ће, такође, тражити да се први том рјечника забрани, јер „вријеђа Албанце и друге на националној и вјерској основи“.
Предсједница Савјета за израду „Рјечника“, проф. др Татјана Бечановић (члан Грађанског покрета УРА), без обзира на његове мањкавости, не жели да се одрекне дјела.
– Његово повлачење треба да предложи Савјет, а ја сам предсједница, и не пада ми на памет да тако нешто урадим под притиском ДПС сателита и њихових послушника – изјављује Бечановић. – Прича о „Рјечнику“ одавно је изашла из оквира науке и постала брутална политичка прича, стављена у службу предизборне кампање ДПС. Стручне интерпретације, наручене из владајуће партије, долазе са Факултета за црногорски језик и књижевност, чији је оснивач лидер ДПС Мило Ђукановић – лично!
На ове прозивке Бечановићеве, реаговали су из ДПС:
– У недостатку било каквих стручних аргумената у одговору на више него оправдане критике на рачун „Рјечника“, Бечановићева прелази на политички терен и напада ДПС и Мила Ђукановића, у чију владу управо улази. Она мисли да је ту кривица што се у „Рјечнику“ нашао читав низ глупости, попут оне да је Месец планета!? Што је друго него лоша намјера, ако не и провокација према црногорској антифашистичкој традицији, која је темељ црногорске државности, повезивање најистакнутијег четничког комаданта Драже Михаиловића са појмом антифашисте.
НЕПОСТОЈЕЋИ ЈЕЗИК
– Оно што је неспорно, а што се покушава сакрити и прећутати, јесте чињеница да није реч ни о каквом рјечнику лингвистички и историјски непостојећег „црногорског језика“, већ о рјечнику српског народног и књижевног језика, који се жели преименовати и чије се име жели затрти у земљи у којој се тим језиком говори од памтивјека и у којој све што је до данас написано, написано је на српском језику – изјавио је др Будимир Алексић, предсједник Политичког савета Нове српске демократије. – Ријеч је о српским ријечима сакупљеним у рјечник, који је неистинито насловљен као црногорски рјечник.
Др Алексић упозорава да највећа научна установа у земљи, каква је ЦАНУ, не би смјела да се бави фалсификовањем и искривљавањем чињеница, нити да подлијеже политичким притисцима, већ да заступа и афирмише научну истину, да је такозвани црногорски језик уставна и политичка категорија, али не научна (лингвистичка) и историјска.
Између корица спорног дјела ЦАНУ нашле су се лексеме – бамбрек – задригли љепотан, авизан – паметан, ваздан – цијели дан, валутак – обли камен, вељи – велики, вигањ – галама, пот – зној, солдат – војник, инфлуенца – грип, фаџола – пасуљ, корота – жалост, шпитал – болница, шкатула – кутија, дуготрпна, дугочекалица – усједелица… У „Рјечнику“ су смјештене и позајмљенице енглеског језика, које су се одомаћиле међу Црногорцима. Такве су, рецимо: блог, бестселер, билборд, ботокс, веб…
Други том „Рјечника“ требало би да буде публикован априла наредне године и када буде комплетиран, објединиће, чак, 90.000 речи! Биће готово двоструко бројнији појмовима од другог издања Вуковог „Рјечника“, са 47.000 ријечи, које је реформатор српског језика сакупио са ширег говорног подручја.
