Према анализи коју је урадила консултантска кућа „Фиделити“ из Подгорице, 2006. било је 78.298 црногорских грађана који су старији од 65 година или 12,77 одсто укупног броја становника, док је 2019. године тај број порастао на 94.314 или 15,16 одсто укупног броја становника.

Осим околности да је на глобалном плану дошло до продужетка животног вијека, па тако и у Црној Гори, чињеница је и такође да се у Црној Гори рађа све мање беба, док су процјене да око 125.000 младих жели да оде из државе.

Према званичним подацима Управе за статистику, у Црној Гори је прошле године негативан природни прираштај забиљежен у чак 15 општина и то углавном у градовима на сјеверу државе. Лани је рођено 7.260 беба, а преминуле су 6.494 особе. То значи да је на државном нивоу природни прираштај позитиван и износи 766, али је то најмање повећање броја становника у Црној Гори у историји.

Наиме, природни прираштај у Црној Гори је последњих година у перманентном паду, па је тако 2017. износио 909, годину дана раније 1.105, 2015. године 1.057, 2014. године 1.515, а 2013. је износио 1.558. Оно што је посебно алармантно јесте да је Црна Гора од 2017. године ушла у циклус у којем је природни прираштај константно испод хиљаду становника годишње, и из године у годину је све мањи.

Критично у 16 општина

Колико су се ствари промијениле у последњих тридесетак година вјероватно најбоље илуструје податак да је природни прираштај 1991. године износио 5.636, што је седам пута више него 2018. године. Да ствар буде гора, поједине црногорске општине су суочене са изумирањем становништва. Тако је негативан природни прираштај 2013. забиљежен у осам општина, 2014. године таква ситуација је била у десет локалних управа, 2015. у 12, а 2016. и 2017. у по 13 општина.

Ове године негативан тренд је само настављен, јер је према подацима Управе за статистику у мају бијела куга харала у чак 16 општина у Црној Гори: Андријевици, Беранама, Бијелом Пољу, Цетињу, Даниловграду, Гусињу, Херцег Новом, Колашину, Мојковцу, Никшићу, Плужинама, Плаву, Пљевљима, Шавнику, Улцињу и Жабљаку.

Црној статистици ту није крај јер је од почетка текуће године број умрлих за 125 већи од рођених. Наиме, од јануара до краја маја рођено је 2.713 беба, а преминуло је чак 2.838 лица.

У периоду од 2013. до 2017. рекордан годишњи број живорођене дјеце, њих 7.569, забиљежен је 2016. године. Досадашњи рекорд када је у питању најмањи број живорођене дјеце држала је 2015. година, када је рођено 7.386 дјеце, али јој је 2018. преузела ту неславну титулу са свега 6.669 беба.

У 2017. години умрла су 6.523 лица, што је максимум у последњих шест година. Највећи природни прираштај у последњих шест година забиљежен је 2013. и износи 1.558.

Када говоримо о негативним рекордима, најмањи природни прираштај је забиљежен 2017. године и то свега 909. Међутим, током 2018. дошло је до новог пада и сада тренутно статистика показује да је 2018. година историјског минимума када је у питању наталитет, јер је цифра умрлих за свега 797 мања од броја рођених.

Песимистичне прогнозе УН

Према ранијој анализи Уједињених нација, у Црној Гори ће 2100. године живјети свега 437.000 људи, од чега 49,4 одсто лица старијих од 60 година. Црногорска популација ће, како прогнозира УН, из декаде у декаду бити све старија. И док је данас просјечна старост црногорског грађанина око 38 година, она ће 2100. године износити 48 година и седам мјесеци.

Како показује анализа УН, 2015. године у Црној Гори је било 18,7 одсто особа млађих од 14 година, 61,1 одсто особа између 15 и 59 година и 20,3 одсто особа преко 60 година. Проценат људи од преко 80 година износи 2,8 одсто. Како предвиђа УН, од 2050. године број особа млађих од 14 година у Црној Гори пашће на 14,9 одсто, број особа од 15 до 59 година на 54,6 одсто, а број становника који имају преко 60 година порашће на чак 30,5 одсто. Број људи старијих од 80 година 2050. ће износити 6,6 одсто укупног броја становника.