ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ УНИЈЕ: Рамин поход на Балкан, нека се спреми Црна Гора…

 

Албанија је већ започела интеграције са Косовом, а премијер Еди Рама већ предлаже укидање пограничне контроле према другим суседима. Рами је битно да крајеви у којима су Албанци већина буду интегрисани, да би у следећој фази могли да буду анектирани. ЕУ неће реаговати јер Албанци све раде вешто, а и за своје намере имају покровитеље унутар Уније.

Брисање граница са Косовом очигледно је само део слагалице која је на уму албанском премијеру Едију Рами, који је у новогодишњој поруци својим сународницима рекао да је отварање границе са Косовом само почетак и да је у плану исти поступак када су у питању Црна Гора, Македонија и Грчка. Таква пракса, додао је Рама, биће настављена све до ступања у ЕУ. Рама је своју изјаву оградио европским вредностима о слободи кретања, истичући да ће цео процес бити по критеријуму Шенгенског споразума.

Да ли је и колико та најава албанског премијера остварива и хоће ли ЕУ реаговати, ако ништа друго, оно зато што је Грчка чланица Уније?

Политиколог Драгомир Анђелковић за Спутњик каже да се Еди Рама поиграва великоалбанском идејом, тако што је „покрива“ европским принципима.

„Он прича о шенгенском моделу контроле граница, односно о интеграцији Албаније са суседним земљама где живе Албанци на начин који би могао да прође у Бриселу, или би могао да се брани као европски, а заправо се иза тога крије великоалбанска идеја.“

Анђелковић напомиње да је Рама свестан да у својим намерама Грчку, која је чланица ЕУ, не може да угрози, јер је исувише снажна, али зато причајући начелно да се то односи на све суседе, он само прикрива своје примарне аспирације ка простору Црне Горе и Македоније.

„Албанија је већ започела интеграције са сецесионистичком српском покрајином Косовом и Метохијом, а следећа фаза су очигледно Македонија и Црна Гора. Рами је свеједно да ли ће Никшић бити тако повезан са Драчом, или да ли ће на исти начин са Албанијом бити повезани делови Македоније. Њему је битно да они крајеви у тим државама у којима су Албанци већина буду интегрисани са Албанијом и у следећој фази анектирани“, верује наш саговорник.

Анђелковић подсећа да су те две државе, то јест њихове власти, зависне од албанског фактора, а верује да ће Црна Гора бити прва на удару.

„Пре или касније Албанци ће насрнути на Црну Гору, а она неће моћи сама да се одбрани, јер је посвађана са својим српским окружењем и одсечена од својих српских корена“, оцењује наш саговорник.

Што се тиче Македоније, циљ Албанца је да се та држава федерализује, а следећа фаза је да у албанским деловима Македоније дође до сецесије. Анђелковић подсећа да су Албанци са Призренском лигом дефинисали свој национални програм и од њега неће одустати без обзира ко се налази на власти у било којој земљи.

„Албанци имају исти циљ — стварање ’велике Албаније‘ и сада се само траже модалитети како да дођу до тог циља. Они су упорни у реализацији своје експанзионистичке идеје“, наглашава Анђелковић.

Наш саговорник каже да Рама пази да се тако позиционира у својим изјавама како би избио аргументе свакоме ко би реко да се ради о ’великоалбанској‘ идеји.

„Они раде на ’великоалбанској‘ идеји, али не отворено, већ прикривено, односно прикривено раде тамо где морају, где не морају, као што је Косово, ту су директни“, објашњава Анђелковић.

Он сматра да Европска унија на Рамине идеје неће реаговати из два разлога.

„Прво, јер Албанци све што раде, раде вешто, а друго зато што за своје намере имају покровитеље унутра ЕУ.“

Албански премијер је, према речима нашег саговорника, не само лукав, већ и прагматичан политичар, и врло добро зна шта ради. Према Анђелковићевом мишљењу, ово не може да изазове било какве сукобе, јер ЕУ сада сукоби не одговарају. С друге стране, сукоби одговарају Британцима јер излазе из ЕУ. Анђелковић наглашава да Британцима одговара да на тлу Европе бесне сукоби како би могли да „остану на сцени“. Исто тако, сукоби одговарају и Америци јер тако дестабилизују Стари континент. ЕУ пак нема снаге да се супротстави томе и да већ данас почне да делује јер види куда ствари иду.

„Из свега овога ми треба да извучемо поруку, а то је да се сами морамо супротставити свему овоме, али на рационална начин. Дакле, не причама, већ адекватним контрамерама“, закључује Анђелковић.