Почиње Велики пост: Време за труд у врлини

У понедељак почиње велики Васкршњи пост који траје наредних 48 дана, до Васкрса, који се ове године обележава 5. маја.

Према православној цркви, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру дочека највећи хришћански празник Васкрсење Христово.

Пост има две стране, телесну и духовну и састоји се како од уздржавања од мрсне хране тако и од уздржавања од рђавих мисли, жеља и дела, умножавања молитве, доброчинстава и свих еванђелских врлина.

Ипак, најважнији циљ поста је да помоћу њега стекнемо заједницу са живим Богом.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушња која му је поставио нечастиви.

Живот сваког православног хришћанина треба да буде у труду. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.
Милостињом хранимо душу

На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама.

Пост је постојао и у старозаветној Цркви, Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост.

Ево како нас Свети Јован Златоусти учи шта је истински пост:

„Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштедимо на умереној исхрани у периоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративши сувишно телу дарујемо потребно души.