ПОБЕДА ЖИВОТА: Крштења у светим Пребиловцима

На празник Светог апостола Луке и Светог Петра цетињског (31. oктобра), послије Свете Литургије у храму Христовог Васкрсења, уз присуство бројне родбине, пријатеља и познаника крштена је Магдалена – Манда, кћерка Сенке Домвић Булут и Николе Вуковића. Kумовао је Лазар Бојанић.

Сенка и Никола, родитељи Магдалене – Манде Вуковић радо су се одазвали на нашу молбу да нам испричају, како су и због чега одабрали Пребиловце да се, баш овдје, крсти њихова миљеница?

– Пребиловци играју велику улогу у Николином и мом животу. Испоставило се да смо се Никола и ја до 2009. године, кад смо се „званично“ упознали приликом заједничког пута на помен пребиловачким жртвама у августу, већ пуно пута у животу срели. Заправо, у нашим детињствима и раној младости, Николина и моја породица често је била гост код покојног Мирка Булута (стрица мог оца Младена) и његове жене Маре рођене Мандрапа (тетке Николине мајке Наде). Претпостављам да су нам тада због разлике у годинама интересовања била различита. Он је гледао како да се домогне кола да би изaшао у град, а ја како да намолим неког од одраслих да ми помогне да јашем магарца.

Данас смо чести гости у кући покојног Мома Драгићевића и његове жене Ане (Николине и моје „заједничке“ тетке), као и Моминог брата Аца и жене му Секе.

На тај начин одржавамо везу са нашим коренима и да деци приближимо историју и наративе који прате Пребиловце.

Мандин кум Лазар био je са њом од почетка њеног постојања. Његов оптимизам и способност да се ухвати у коштац са свим недаћама је црта коју Никола и ја, у овом животном тренутку, веома ценимо и коју би желели да пренесе на своје кумче. Неизгубити веру и наду у боље сутра је данас особина која нам је свима преко потребна. Такође, наш је кум неко ко је могао да разуме и поздрави наставак живота после тако тешке судбине која је задесила Пребиловце.

Због реченог било нам је заиста битно да наше најмлађе дете буде крштено у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. И то не само због деце и нас као родитеља, него смо желели да баш у Пребиловцима окупимо родбину и пријатеље. Да славимо живот док памтимо прошлост. Јер једно је причати о Пребиловцима, а друго је доћи ту и доживети их.

У време кад је цео свет стао због пандемије, схватљиво је да овај подухват, да се окупимо са различитих страна, није био нимало лак.

Ипак, моја тврдоглава жеља, Николина лудост (како је пар пута рекао) да је испрати, и огромна подршка наших најближих, учинили су да сви доживимо један свечани догађај који ћемо заувек памтити, каже Мандина мама, Сенка Домовић Булут. Мандин тата Никола додаје: На ово што Сенка каже додао бих духовну компоненту наше жеље да Манду крстимо у Пребиловцима. Хтјели смо да, поклонивши се сјенима мученичком смрћу умрлих предака, њима доведемо једно ново мало биће, које и по мајци и по оцу вуче директну крвну везу са већином од њих. Доживјели смо слављење радосног и светог чина крштења на тако потресном мјесту као васкрс живота људског над тамом и као неисцрпан извор снаге и храбрости за поновно устајање и након најтежих удараца који се десе у људском животу.

Магдалену је крстио и мирипомазао јереј Марко Гојачић. Поводом свe чешћих крштења у светим Пребиловцима, свештеник Гојачић за наш портал је изјавио.

– У протеклих шест година, од почетка градње храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима па све до ове године, у овој мученичко васкрслој светињи, крстило се и миропомазало 49 новоуцрковљених православних хришћана. Баш у овом храму, где живот и страдање добијају потпуни смисао, где мученици заједно са Васкрслим Христом дижу храм и где заједно са Њим учествују у Великом Входу приносећи Богу Дарове, баш ту, свој нови живот у Христу започели су сви ови људи које се крстише и миропомазаше и који у входу око мученичких костију живот свој Христу приклонише. Важно је крстити се у Пребиловцима, јер нема лепшег и светлијег места и храма да нову светлу одећу Христову обучемо, од овог храма где светлост обасјава кости мученика, оних мученика око којих се сабирамо и животу се радујемо, кажe јереј Марко Гојачић

Прво крштено дијете у пребиловачком храму била је деветогодишња Ева Булут која је у Пребиловце са својим родитељима мајком Миром и татом Миљаном, те 2014. године, стигла из Америке. Oвaj истoриjски дoгaђaj увeличaн je, након Свете литургије, унoшeњeм икoнe Свeтих прeбилoвaчких и дoњeхeрцeгoвaчких нoвoмучeникa кojу je урaдилa мaти Teклa, игумaниja мaнaстирa Дoбрићeвo. Годину дана касније, друго крштено дијете у Пребиловцима била је шестомјесечна Сара чији су се родитељи Никола и Славица Драгићеевић придриужли са четверочланом породицом повратницима у ово село.

Млади родитељи који директно или преко својих родитеља вуку корјене из Пребиловаца често се опредјељују да крсте своју дјецу у овом храму. И нису усамљени. Овдје у једном од најљепших храмова у православљу крштaвају се дјеца из Метковића, Београда, Невесиња, Фоче и десетине других мјеста, потврђујући и на тај начин да васкрсва живот у Пребиловцима.

Више од 30 гостију који су дошли да увеличају свечаност крштења једногодишње Манде и њених родитеља Сенке и Николе, осим бака Злате и Наде, деда Младена и Јове те ујака Душана били су смјештени у хотелима у Чапљини, Караотку и Мостару. Најновије окупљање у Пребиловцима, а посебно доласци поклоника који посјећују храм, изнова је отворило питање: Могу ли се створити услова да посјетиоци- поклоници који у хиљадама на годишњем нивоу долазе колективно или појединачно да посјете храм, за вријеме боравка овдје, уколико изразе жељу, буду смјештени код мјештана? Ти услови, практично, постоје. Недостаје само мало добре воље у Мјесној заједници и међу мјештанима да се формира удружење које би радило на стварању услова за организован дочек гостију а тиме стварању услова за развој вјерског и сеоског туризма. Стварањем могућности за смјештај и преноћиште у Пребиловцима, нема сумње, повећало би интересевање за посјете завичају код некадашњих становника села и њихових потомака.