Питали ме разумем ли црногорски, рекао сам да не говорим непостојећим језиком: Протојереј-ставрофор Драган Крушић о заточеништву у Никшићу

Ухапшен са владиком Јоаникијем и свештеницима. У ћелији од око 10 квадрата дрвени кревет без јастука, средства за хигијену

ЗАТОЧЕНИШТВО у подруму зграде никшићког Центра безбедности лако смо поднели захваљујући нашем духовном витезу владики Јоаникију који нас је бодрио и крепио, чак и песме писао, али и верном народу Никшића који је стајао уз нас. Велики број полицајаца познајемо. То су људи које смо ми свештеници крштавали, као и њихове породице, долазили у њихове домове поводом крсне славе. Ипак, они су се коректно понашали.

Овако за „Новости“ прича протојереј-ставорофор Драган Крушић, који је са епископом Јоаникијем и браћом свештеницима први пут осетио „затворски живот“. Овај духовни пастир који двадесет осам година часно службује ухапшен је 12. маја на празник Светог Василија након литије у Никшићу, коју су предводили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

– У ћелији од око десетак квадрата, под пригушеном светлошћу, с прозорчићем кроз који је свеж ваздух долазио једино када би га неко од полицајаца са спољне стране отворио, дрвеном кревету без јастука, гвозденим вратима која су била закључана, славили смо Господа, читали акатисте светима – Николају Мирликијском, великомученику Георгију и Василију Чудотворцу, причешћивали Светим тајнама. Затвореничку собу делио сам са оцем Василијем Брборићем и оцем Николом Маројевићем. Није нам било дозвољено да унесемо мобилне телефоне, чак ни средства за хигијену.

Неколико сати раније владика и свештеници Саборног храма у Никшићу осумњичени су за кривично дело – непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести.

– Након завршене литије, владика Јоаникије и ми свештеници изашли смо из Парохијског дома да испратимо митрополита Амфилохија. Били смо изненађени када смо видели полицију и инспектора који нам је саопштио да морамо поћи у станицу полиције, прочитавши наша имена. Народ се почео окупљати и страховали смо да ситуација може измаћи контроли. Владика је позвао инспектора у Дом, где му је рекао: „Нећемо дозволити да нас понижавате, јер понижавајући нас ви понижавате Цркву. Нити да нас водите као последње криминалце! Ујутру ћемо сами доћи и одазвати се позиву.“ Међутим, инспектор је инсистирао да се заповест његових старешина изврши одмах. Нешто касније, када је владика својим речима смирио нарасле тензије, пошли смо до станице – прича отац Драган, додајући да су по доласку у зграду смештени у једну просторију близу улазних врата. – Ту смо запевали тропар Светом Василију Острошком и друге духовне песме, а снимак је обишао цео регион.

Приликом давања изјаве, прво питање је било да ли говори црногорски језик и да ли га разуме.

– Мој одговор је био кратак и јасан – не говорим непостојећим језиком. А на питање да ли ћу их разумети, рекао сам – надам се да хоћу. Додао сам инспектору да је и он као ја учио и писао Вукову азбуку. После тога одбацио сам све сумње које ми се стављају на терет. Поновио сам да нико од нас епископа и свештенства није позвао народ на литију имајући у виду епидемију вируса корона и поштујући мере које је држава увела. На питање ко је организовао литију, одговорио сам – Свети Василије.

Полицајцима није било јасно како се народ спонтано сабрао.

– Рекао сам им да нема опасности од световасилијевске литије када је острошки Чудотворац исцелитељ од свих телесних и духовних слабости и немоћи. Тражили су да им саопштим имена редара који су обезбеђивали литију. Казао сам да редара није било, јер је толики народ чувао сам Свети Василије.