– Шта би могли рећи о покојном генералу?. Многи га симпатишу, али се борио на страни Хрвата. Да ли је тачно да он није био највећи кривац за злочине?

– Да оставимо по страни оно што је учинио или није учинио, да ли је доказана његова кривица или не. Ја лично не верујем у „истину“ коју Трибунал представља као доказану. Генерала Праљка сам лично познавао. Упознали смо се у зидинама Хашког трибунала.

И могу рећи да је био врло образован и невероватан човек који је имао одличне односе са свима. Нарочито са господином Караџићем. Они су били пријатељи пре рата, и пре свих ових догађаја у Трибуналу. Да говорим о томе да ли је генерал Праљак био ратни злочинац, не могу, јер нисам учествовао у његовом суђењу или одбрани. Али не верујем у правду Хашког трибунала.

– Како је извршио самоубиство и зашто Трибунал не говори о овоме?

– Највероватније се Праљак унапред припремио за самоубиство, размишљајући о детаљима. Кривци могу бити стража или неко ко га је посетио. Главна грешка лежи на самом Трибуналу, на самом сигурносном систему.

Поред тога, амбулантна кола су стигла тек након 1 сата и 15 минута, а не како је званично саопштено – за 30 минута. То су тачне информације које сам добио од Хага.

– Трибунал је осудио генерала Ратка Младића на доживотну казну затвора. Познато је да је одбрана тражила да се одложи објављивање пресуде у вези са здравственим стањем Младића. Да ли знате како се сада осећа, да ли има информација о њему?

– Одбрана генерала Младића затражила је одгоду објављивања пресуде због његовог здравственог стања – озбиљно је до тачке да је бесмислено водити процес. Преживио је неколико можданих удара који су изазвали оштећења на мозгу. У већини случајева, он није могао пратити ток суђења.

– Вероватно, да се постави питање о томе зашто се Србима углавном суди, нема смисла. Све у свему, у Русији је очигледно да се ради о покушајима да се сломи Србија. По Вашем мишљењу, да ли је Запад успио исписати историју или у свету и даље знају истину о томе шта се дешавало?

– Запад је преузео улогу историјског судије на Балкану, а то траје протеклих 30 година. Још дуже – 100 година. Недавно се активност запада оштро интензивирала. Највећи интерес за њих представљају Срби – најмногобројнији и јак народ. Православци, који су у блиском односу са Русијом.

Дакле, притисак који се врши на Србе има за циљ да се преиспита историја у смислу да се смањи улога Запада у стварању свих држава које су се појавиле на рушевинама старе Југославије. У њима Запад има огроман утицај и зато је практично окупирао Балкан, изузев Србије.

– Да ли ће Србија бити у стању да превазиђе ово намерно оцрњивање њене историје? Да ли је то могуће у контексту курса које су власти земље преузеле, односно према европским интеграцијама?

– Мислим да је сада немогуће у условима медијског прогона – говоре, Срби су лоши момци, ратни злочинци. Према резултатима рада Хашког трибунала и других судова, Срби су проглашени кривим у 80% случајева. Укратко, Запад је одредио Србе за кривце.

– Почетком 2016. године, Радован Караџић, Ваш клијент, осуђен је на 40 година затвора. Да ли сте у контакту с њим? Шта ради у затвору и да ли се нада да ће икада бити пуштен?

– Поднели смо уставну жалбу против одлуке суда, која ће се размотрити у смањеном саставу Трибунала. Често се чујемо, понекад два пута недељно. Он је у добром психофизичком стању: ради, чита, пише. Чекамо заседање, које се очекује да ће бити у првој половини 2018. године, а одлука неће бити донета до 2019. године. Очекивања су оптимистична.

– Један од најозлоглашенијих, Рамуш Харадинај не да није само слободан, него такође је на дужности „премијера“ Косова. Недавно је Интерпол укинуо налог за његово хапшење. Истовремено, већина сведока у његовом случају је или убијена или су одбили да сведоче. Према Вашим сазнањима, да ли је умешан у те злочине за које је оптужен?

– Рамуша Харадинаја знам лично, јер сам био судија на Косову 1998-1999 у граду Пећи и лично сам проводио истражне радње злочина Харадинаја над Албанцима, Србима, Ромима и другим националностима.

Кроз његову кривицу, убијено је много људи – било лично, или његовим наређењем или принципом одговорности. Харадинај је добро обучени терориста који је на Западу обучен за догађаје на Косову. Његовим ослобађањем и пуштањем на слободу у Хашком трибуналу, као и уклањањем са листе Интерпола, створен је преседан двоструких аршина, чиме се показало да се закон примењујње различито у односу на Србе и представнике других националности.

– Зар Европа не ризикује сопствену безбедност, омогућавајући формирање на Балкану структуре попут Косова? Нарочито са аспекта пораста терористичких активности. Зар се неће догодити да ће Косово изазвати главобољу за европљане – на пример, у вези са покушајима изградње велике Албаније?

– Косово није европски пројекат, већ је амерички. ЕУ такође не делује независно, већ с погледом на англосаксонски фактор, то јест, Вашингтонска ЕУ, а не европска. Чињеница је да се саме земље ЕУ све више суочавају са овом чињеницом, која је окупирана и немају сопствени глас. Објаснимо ово примером компјутера – тастатура и миш су у Вашингтону, хард диск је у Лондону, а екран и штампач су у Бриселу.

Које независне одлуке може донети Европа? Ово се односи и на Косово. Стварање исламске земље у Европи, стварање центра за тероризам и трговину дрогом је пројекат Вашингтона, кроз који ће у свако доба бити у стању да се створи талас тензија и дестабилизација Европе.

– По Вашем мишљењу, зашто Запад толико не воли Србију? Који је разлог за овај однос?

– Један од разлога је став Србије и Срба према Русији, нашим везама: економским, културним, религијским. Други разлог је да многи други народи живе овде, док су сами Срби нешто преко 60%. А у односу на мањине и свој народ, Србија може послужити као пример чак и Европској унији.

Али уз то, у својој дугој историји Србија је показала своју одлучност и храброст, бивајући у светским ратовима на победничкој страни и улазећи у ове ратове на страни победника у будућности, а не као Бугарска и Италија, које су мењале страну у току непријатељстава. Тако је Србија показала да ју је немогуће окупирати. Србија не толерише окупацију, а Србин не толерише ланце.

– Зашто је трибунал ослободио Војислава Шешеља? Да ли је то нека врста тактичког потеза да се створи изглед фер процеса?

– Војислав Шешељ пуштен је након 13 година затвора у Хашком трибуналу. То је највећа неправда, јер он није требао бити тамо. Ово је преседан, када се због изјава и веровања некоме суди у Трибуналу.

– Многи стручњаци кажу да Хашки суд више изгледа као судилиште а неки сматрају да је ово казнено тело, односно да се једноставно нема потребеговорити о правди у Хагу. Какав је Ваш став према Хашком трибуналу?

– Од момента оснивања овог суда он је нелегитиман, јер оснивање није засновано на одлуци Генералне скупштине УН-а и Савета безбедности. Дакле, сигурно се може сматрати парасудским органом, чији је оснивач извршни орган, а не законодавни орган. А то је и његов недостатак, јер када је настао, повређени су међународни принципи за успостављање правосудних институција.

Што се тиче активности Трибунала, ја ћу дати један пример: Ремзија Кларка – бившег америчког државног тужиоца и човека са огромним правним искуством – од почетка свог рада, упозорио је да је такав начин стварања трибунала предуслов за извршење онога што се од њега тражи…