ПЕРВЕРЗИЈА И ИНВЕРЗИЈА: Како је Краљ Петар „окупирао и уништио Црну Гору“ — сто година касније

Намјера Општине Будва да поводом обиљежавања стогодишњице ослобођења Будве обави санационе радове чишћења и конзервирања спомен-обиљежја краљу Петру Првом Карађорђевићу наишла је на оштру реакцију власти и дукљанских кругова у Црној Гори.

Извјесна невладина организација „Црногорски покрет“ отишла је корк даље поднијевши кривичну пријаву против Општине Будва у знак протеста обнављања споменика краљу Петру и, како су навели, „српској окупационој војсци“.

Taj покрет затражио je и од надлежних органа да се име које је Петровац добио у част краља Петра промијени, те да се врати назив Кастел Ластва, које је тај приморски градић носио до 2. фебруара 1919. године.

НВО „Црногорски покрет“, чије иницијативе из неког разлога имају огроман простор код државних и прорежимских медија у Црној Гори, још једном је такође поновио верзију историје коју преферирају актуелне власти, а то је да су „цијела династија Карађорђевића, укључујући и краља Петра, симболи пропасти и уништења Црне Горе“, те да је та династија „силом српске војске и њеног оружја 1918. уклонила црногорску династију Петровић—Његош са њеног трона, укинула црногорску државу и цркву, и узроковала пропаст земље“.

На питање да ли је српска војска 1918. године била окупаторска или је пак ослободила Будву, посланик у Скупштини Црне Горе и професор на Цетињској богословији др Будимир Алексић одговара да су становници Будве 1918. године српску војску „несумњиво дочекали и доживљавали као ослободилачку“, уз подсјећање да Будва до тог тренутка уопште „није ни била у саставу Црне Горе, већ да је претходно на сабору Бокеља и Будвана донијета одлука о присаједињењу Боке Которске и Будве — Краљевини Србији“.

„Дакле, данас се несумњиво ослободилачка војска доживљава и третира као окупаторска, и то је став званичне Црне Горе и њене политике и официјелне идеологије, а са друге стране се подиже и заправо формира гробље гдје ће бити сахрањени нацистички окупаторски њемачки војници из периода Другог свјетског рата. Дакле, несумњивим окупаторима се прави гробље и они ће бити сахрањени у Даниловграду, а српски војници и њихов војни заповједник који су били ослободиоци, третирају се као окупатори. Имамо једно потпуно первертовање, једну перверзију и инверзију свега и свачега, што је пар екслеланс једна антисрпка или да будемо конкретни, усташка идеологија, и то показује колико је у праву патријарх Иринеј када је казао да Срби у Црној Гори имају третман као у Независној држави Хрватској, јер НДХ нијесу само логори и клања и злочини, него је то и идеологија“, каже Алексић за Спутњик.

По његовом мишљењу, „идеологија данашње официјелне Црне Горе и њеног режима је преписани програм Анте Павелића“, који је, како сматра, „чак и радикалнији у неким аспектима“.

„Споменик краљу Петру смета, и то је неприхватљиво, али зато ником од црногорских званичника нити од црногорских идеолога, организација, СУБНОР-а, Црногорског покрета или Матице црногорске, политичких странака или НВО организација не смета споменик у селу Гусању код Гусиња, подигнут у славу и част фашистичког балисте Јусуфа Челића, припадника злогласне дивизије ‘Скендербег’, која је починила геноцид у Велици 28. јула 1944, године када је поклано око 600 жена, дјеце и стараца испод Чакора у општини Плав“, опомиње Алексић.

У том смислу он примјећује да „када се балистима и албанским фашистичким кољачима подиже читав споменички комплекс који и ноћу свијетли и на којем се вијори албанска застава, онда је то прихватљиво“, док је истовремено краљ Петар Карађорђевић споран, па закључује да „те двије ситуације најбоље дочаравају карактер овдашње државе и њене власти“.

„Дале, имамо спорног једног прослављеног краља који је био на челу једне велике државе и који је превео студију Џона Стјуарта Мила о демократији и о слободи, који је био најлибералнији владар свога времена и на челу једне побједничке војске у Првом свјетском рату, и државе која је била чланица побједница Сила антанте“, наводи Алексић.