Перишић: Незнање и неодговорност Бакира Изетбеговића

Директор Архива Србије Мирослав Перишић оцијенио је да поистовјећивање такозване Армије БиХ са борбом савезника против фашизма у Другом свјетском рату показује незнање и неодговорност предсједника СДА Бакира Изетбеговића.

– Не знам на чему Изетбеговић гради такво размишљање. Оно сигурно не може да се ослони на историјске токове. То је потпуно једно незнање и неразумијевање појмова и идеологија – рекао је Перишић Срни, коментаришући настојања бошњачких лидера, прије свега Изетбеговића да поистовијети борбу савезника против фашизма у Другом свјетском рату са борбом Армије БиХ у грађанском рату у БиХ деведесетих против Срба.

Он је рекао да Изетбеговићева изјава из угла историчара не заслужује коментар, осим да се константује да је ријеч о нечему што нема упориште у историјским сазнањима и токовима.

Перишић је истакао да се историја учи из научних извора, а не из политичких изјава, указавши да је историја веома опасна ако се не разумије.

Он је нагласио да је очигледно ријеч о Изетбеговићевом неразумијевању, али и чињеници да је у питању искључиво изјава са политичким мотивима и политичким циљем.

– Најопасније је када историчари и политичари замјене своје улоге, па тако политичари тумаче историју, а историчари пројектују политичка рјешења. То управо чини Бакир Изетбеговић – истакао је Перишић.

Он је додао да Изетбеговић показује да нема потенцијала потребног да на један свеобухватан начин размишља о томе шта се догодило на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог вијека, у којем контексту, ко је све утицао на то и како је почело, што су комплексна питања.

– То је толико комплексна тема да ће се у будућности историчари сигурно деценијама бавити тим питањима, али на један научни начин, који подразумијева и архивску грађу. Рано је још за тако неке олаке изјаве – рекао је он.

Према његовим ријечима, повезивање онога што се дешавало у БиХ деведесетих година прошлог вијека са антифашистичком борбом у Другом свјетском рату представља вјештачки покушај да се догађајима са краја вијека да неки тон догађаја који су били актуелни средином 20. вијека.

– То само показује степен неодговорности човјека који би морао далеко одговорније да размишља, између осталог, и о ономе у чему је био учесник, свједок и савременик и онога што је био Други свјетски рат, ко се ту и зашто борио, које су биле идеологије, како је изгледао свијет у то вријеме и какав је настао на резултатима тог рата, а како се на крају 20. вијека тај свијет урушио и какве посљедице донио – оцијенио је Перишић.

Перишић је рекао да су већину у антифашистичког покрету у тадашњој Југославији чинили Срби, и то су неспорне чињенице, али да став о томе некога ко је сљебеник оних који се нису много обазирали на чињенице и раније, не изненађује.

– То су размишљања која су кратког даха, трају један дан, имају неки политички тренутни циљ и тешко их је коментарисати из угла историчара – рекао је он.

Перишић је додао да би било добро да Изетбеговић сједне и напише једну студију о томе, како и на основу чега некога сматра агресором, те оцијенио да је изјава дата са политичким циљем за оне који слијепо слушају оно што каже неко ко носи презиме Изетбеговић.