ПЕРИШИЋ: ИНЦКОВА ОДЛУКА СУМРАК РАЗУМА, МОРА ДА БУДЕ ПОНИШТЕНА

Директор Државног архива Србије Мирослав Перишић рекао је да је одлука одлазећег високог представника Валентина Инцка о допуни закона о „наметању геноцида“ сумрак разума и да она мора да буде поништена.

Перишић је истакао да једној таквој одлуци мора да се стане на пут и да се изнесе и пред међународну јавност и пред међународну стручну јавност.

– То је историјски преседан, одлука која задире у нешто што је слобода научног истраживања, и уопште у права и слободе људи да размишљају, истражују, да износе своје научне резултате – изјавио је Перишић Срни.

Он је напоменуо да је и Независна међународна комисија радила на разоткривању дешавања у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године веома дуго и озбиљно.

– Хоће ли Инцко међународну комисију и нас који се будемо бавили том проблематиком да затвара, да идемо на робију – упитао је Перишић.

Перишић је, из угла историчара, рекао да је ово неразумна одлука одлазећег високог представника у БиХ и да она значи укидање историјске науке, укидање једне историјске теме.

– Сребреница је и историјски догађај и као такав, као и сви догађаји у прошлости, су апсолутно легитимна тема за проучавања историчара. Забрана једној науци да се бави својим предметом истраживања је увођење најригидније врсте тоталитаризма у пракси – навео је Перишић.

Ако резултати архивских и научних истраживања неког историчара који се бави или жели да се бави том проблематиком не буду у сагласности са пресудом Хашког трибунала, Перишић је упитао да ли то значи да ће тај историчар ићи у затвор.

– Шта ако ја као појединац, као историчар, желим да се бавим том темом. Ако у својим истраживањима докажем да она нису у сагласности са оним што је пресуда Хашког трубунала, то значи да ја немам право на то. Не пишу судови историју. Када би било тако, историја не би била потребна – навео је Перишић.

Он је упитао ко данас у свијету има право да укине или забрани историјску науку.

– За мене је Инцкова одлука сумрак разума – истакао је Перишић, те нагласио да је познато и шта су ратови, шта је ратна пропаганда, шта медијска пропаганда, али и да се из историјског искуства зна какве су пресуде подносили судови у тоталитарним режимима.

Да би све то историчар некритички прихватао или када би све то прихватао као историјску истину, Перишић је навео да би то значило да се одриче своје науке, да поништава своја знања, методолошке основе науке којом се бави, јер је пропаганда једно, а наука друго.

– Инцко жели да укине науку и пропаганду прогласи за врхунску истину, а уз то хоће да забрани чак и сумњу у то. Ако посумњаш оно што ја проглашавам истином и што је Хашки суд прогласио истином, ако изразиш сумњу у доказе које је Хаг узео за основу за доношење своје пресуде и притом желиш да се научно бавиш ахривским истраживањима, провјериш и изнесеш своје резултате у својој књизи, ти идеш у затвор – указао је Перишић.

Према његовим ријечима, то данас не постоји нигдје у свијету, осим у глави Инцка.

– То је апсолутно неприхватљиво и мислим да је непримјењиво у пракси – рекао је Перишић и додао да се не ради само о историчарима са ових простора, већ ће можда неки Рус или Американац гледати тиме да се бави.

Он сматра и да би, када би разговарао са колегама директорима архива у другим земљама, свако морао да говори на исти начин.

– То је потпуно задирање у нешто што нити припада овом вијеку нити овом степену развоја друштва. Ово је враћање на најригиднију врсту тоталитаризма – закључио је Перишић.